Kako se brinuti o jelci sa busenom i šta sa njom raditi posle praznika?

Kako bi odgovor na oba pitanja bio „da”, pripremili smo vodič za brigu i sadnju prave jelke.

Kako negovati jelku sa busenom?

Najzgodniji izbor je manja sadnica koja ima busen veličine fudbalske lopte – ovo je bitno zato što veći busen znači da biljka ima veći koren, a samim tim potencijalno može da lakše upiti vodu i hranljive materije. Takođe, ovakve sadnice lakše će se primiti kada ih posle praznika zasadite napolju.

Nadamo se da ste svoju jelku smestili u saksiju sa tanjirom ispod i da ste je zalili po dolasku u vaš dom – nakon toga, sadnicu je optimalno zalivati na svakih pet dana, a neki čak preporučuju i svakodnevno zalivanje po malo. Zemlja treba da bude vlažna, a višak tečnosti izliće se u podmetač koji služi za odvodnjavanje, piše Klima101.rs.

Jelku možete hidrirati i kockicama ledama: jednostavno, poslažite kockice po površini tla, gde će se one topiti i postepeno obezbeđivati neophodnu vodu biljci. Da biste znali da li je sadnica dovoljno zalivena, zabijte kažiprst u zemlju. Ako je vlažan i prljav, proverite biljku opet za dan ili dva. Ako je suv i čist, vreme je za hidriranje. Eventualno presušivanje možete sprečiti i prekrivanjem zemljišta slojem malča. Ipak, ne preterujte sa zalivanjem jer će to ubrzati rast sadnice.

Duži vek drveta može obezbediti i metalni novčić. S obzirom na to da bakar u novčićima ima antibakterijska svojstva, ako ga ubacite u vodu za zalivanje, na svojevrsni način ćete je filtrirati. Pojedini u iste svrhe savetuju korišćenje nešto agresivnijih sastojaka poput izbeljivača, aspirina i votke.

Hranu za svoje drvo, koja će ga duže održati u životu, možete napraviti i u svojoj kuhinji: četiri kašike šećera istopite u malo tople vode, a potom je u balonu pomešajte sa oko tri litre hladne vode i četiri kašike sirćeta ili limunovog soka. Mešavina može da se drži u frižideru i do dve nedelje, te da se povremeno upotrebljava za osvežavanje jelke.

Pored vlage, jelke vole i hladnoću stoga je veoma bitno gde ste smestili saksiju. Idealno mesto je npr. pored vrata ili prozora gde će povremeno dobijati dašak svežeg vazduha. Pazite da biljka nije direktno izložena suncu – iako joj je svetlost neophodna, nije dobro da ga dobija previše jer to može isušiti njene iglice. Dodatno, jelka ne treba da bude blizu radijatora, šporeta ili drugog izvora toplote.

Naravno, prirodne jelke ne bi trebalo opterećivati teškim ukrasima koje mogu da oštete grane i lampicama koje se zagrevaju – adekvatniji izbor su hladne LED svetiljke. Sa dekoracijom na vrhu treba biti iznimno pažljiv kako ne bi došlo do njegovog uništavanja.

Šta posle praznika?

U sobnim uslovima jelka sa busenom ne bi trebalo da se zadrži duže od dvadesetak dana.

Posle praznika, drvo bi trebalo da prođe kroz tranzicioni period – odložite ga u hladnu, zaštićenu prostoriju poput garaže i negrejanog hodnika ili na terasu. Ukoliko za to postoje uslovi, tu može da ostane do kraja zime kako ne bi izmrzla. Sa druge strane, ako klimatski uslovi dozvoljavaju – ne pada sneg i temperatura nije ispod nule – a sadnica raste, već u drugoj polovini februara možete je posaditi u svom dvorištu ili na imanju.

Sadnju treba organizovati danima kada je nešto toplije i zemlja nije zamrznuta. S obzirom na njen budući rast, treba odabrati lokaciju gde će imati dovoljno prostora i izbegavati blizinu kuće ili drugih sadnica.

Biljka treba da bude posađena na istoj dubini kao u saksiji, a kružna jama koju ćete za nju iskopati treba da u prečniku bude oko 30 centimetara veća od busena. Pri kopanju rupe prvi sloj zemlje razdvojite od onih dubljih.

Kada smestite drvo u jamu, busen prekrijte smešom površinske zemlje i pregorelog stajnjaka, a ostatak popunite preostalom zemljom. Sa vremena na vreme, zemlju nagazite nogom kako bi se sprečilo stvaranje šupljina sa vazduhom oko korenja.

Nakon sadnje, jelku obilno zalijte vodeći računa da mlaz ne bude previše jak kako ne bi ogoleo busen. Oko drveta formirajte tzv. čanak, odnosno uzvišenje koje će zadržavati vodu. Mlade sadnice se moraju redovno zalivati bar prve dve godine. Na proleće je potrebno redovno okopavanje i prihrana.

Niže forme četinara kao što su patuljasti bor, plavog čempresa i piramidalne smrče se mogu uspešno gajiti u saksijama ili žardinjerama. Da bi se četinar pravilno razvijao, svake tri godine traba ga presađivati u veću posudu ili mu makar zameniti zemlju i skratiti žile. Zasađena biljka se postavlja na sunčano ili mesto sa delimičnim hladom, zaklonjeno od vetra.

Podsećamo, JKP Zelenilo Beograd nudi mogućnost da posle praznika jelku sa busenom donesete u njihove rasadnike, odakle će biti prosleđene na sadnju.

Uz adekvatnu negu i pravilnu sadnju, vaše novogodišnje drvo godinama će ozelenjavati vaše okruženje, što je svakako održivije nego da plastična jelka završi na deponiji.