Kako se igrati napolju u doba korone?

Preporuke stručnjaka da je boravak i igranje napolju vitalno značajno za decu, u uslovima pandemije COVID-19 na posebnom su ispitu – posebno u uslovima kada je donošenje i sprovođenje restriktivnih protivepidemijskih mera širom sveta sve prisutnije i kada se preporuke za samoizolacijom, pre svega, sve duži boravak u kući svih nas, postavljaju kao prioritetne za očuvanje zdravlja pojedinaca i čitavih zajednica.

Na početku, moramo naglasiti činjenicu koja je sada nesporna – deca, uključujući i veoma malu decu, mogu oboleti od COVID-19. Tačno je, s druge strane, da mnoga od njih ne razviju nikakve simptome.

Veći deo obolelih mališana razvije samo blagu kliničku sliku bolesti sa simptomima poput blago povišene telesne temperature, umora ili kašlja. Ipak, pojedina deca razviju i određene komplikacije, iako se mora naglasiti da su ti slučajevi dosta reki.

Koliko je igra, a pre svega igra napolju važna i praktično neodvojiva od zdravlja dece, čak i u pandemijskim uslovima, pokazuje primer Velike Britanije.

Iako je ova zemlja početkom novembra 2020. uvela veoma restriktivne protivepidemijske mere, uključujući i ograničenja kretanja, jedna od retkih aktivnosti izuzetih od tih mera jeste upravo slobodno korišćenje dečjih igrališta.

Pod igralištima se, pritom, podrazumevaju svi spoljni prostori namenjeni deci i njihovom igranju, uključujući i one prostore koji imaju za tu namenu postavljene sprave, odnosno opremu.

Naravno, kada je reč o boravku dece na igralištima – poželjno je pre upotrebe dezinfikovati površine koje dete dodiruje, i to sredstvom za dezinfekciju ili antibakterijskim maramicama. Takođe, veoma je važno naučiti dete, ukoliko uzrast to dozvoljava, da tokom igre izbegava  da dodiruje lice i oči  rukama, kao i naučiti ga kako da kija i kašlje  – da prekrije lice majicom ili nadlakticom.

Za odrasle i ovaj savet  – ne bi bilo loše preskakati užine na otvorenom, naročito ako ne postoji mogućnost temeljnog pranja ruku.

Ono što stoji kao univerzalna i nezaobilazna preporuka, tokom dosadašnjeg trajanja pandemije, jeste da se prilikom boravka na otvorenom, uključujući i igrališta, uvek teži održavanju fizičke distance, kako između dece (koliko god je to moguće), tako i između odraslih.

Kako bi fizička distanca bila zaista delotvorna i svima garantovala neophodnu bezbednost, nije preporučljivo uopšte planirati i praktikovati ciljana okupljanja u parkovima i na igralištima.

Samo ukoliko možete biti stoprocentno sigurni da su vaši prijatelji i/ili drugari vase dece zdravi, kao i da nisu bili u neposrednom kontaktu sa nekim potencijalno inficiranim novim korona virusom, onda neposredno druženje i igra sa još jednim detetom može biti smatrano bezbednim. Ali – da li danas bilo ko od nas zaista može garantovati da nije u skorije vreme imao rizičan kontakt?

Druženja napolju koja ostavljaju mogućnost da se napravi veća, odnosno poželjna fizička distanca, mogu biti kompromisno, a istovremeno vrlo dobro rešenje, prihvatljivo za sve – i za odrasle i za decu.

Aktivnosti poput vožnje bicikala, rolera, skejta ili trotineta, dugih šetnji, planinarenja, igranja badmingtona, frizbija, preskakanja vijače, poligonskih aktivnosti, školice, kao i brojnih igara loptom u kojima se može izbeći blizak kontakt (beskontaktni fudbal, šutiranje na gol/koš) veoma su dobre opcije za kvalitetno vreme provedeno napolju, a da pritom neophodne bezbednosne mere budu maksimalno ispoštovane.

Ipak, čak i kod ovih aktivnosti treba voditi računa o bezbednoj, odnosno neophodnoj fizičkoj distanci! Tako je npr. preporučena udaljenost za priču ili igru dobacivanja – minimum 2m, za zajedničku šetnju čak 4m, za trčanje- 10m, a za vožnju  bicikala treba održavati razmak od čak 20m!

Na ove načine precizno osmišljeno slobodno vreme dopušta svima nama preko potrebno druženje, a ipak u dobroj meri umanjuje mogućnost  potencijalnog prenosa virusa.

Ne zaboravite – što je udaljenost veća i broj kontakata sa drugima manji – manji je i rizik od infekcije!

Ukoliko ste ipak svesni da sa decom sva ova pravila teško možete da ispoštujete, možda je najbolje da u potpunosti izbegnete ciljana druženja, bar na još neko vreme.

Ono što se, ipak, ne može zanemariti, jeste činjenica da nam je socijalna interakcija svima preko potrebna, sada kada je nam je na toliko načina ograničena ili čak u potpunosti onemogućena, možda više nego ikad osećamo koliko nam nedostaje društvena komponenta naših života. Deca to osećaju možda i više nego odrasli.

I, iako to nije ni blizu idealnog rešenja, u nedostatku mogućnosti za našim lagodnim i rasterećenim živim, neposrednim kontaktom sa prijateljima, rodbinom, sa drugarima, kao slamke spasa ostaju nam – virtualna druženja. Korišćenje brojnih onlajn platformi za međusobnu komunikaciju, ali i za različite igre i zabavu, nešto je što je generaciji današnje dece inače veoma blisko.

Ovo je jedinstven trenutak kada bi odrasli morali dobro da razmotre i možda čak i priznaju sve pozitivne aspekte tog sveta dece koji su do sada dominantno osuđivali. A ovo je možda i trenutak da to okruženje svi prihvatimo kao alternativne, bezbednije, virtualne mostove našeg društvenog života, makar na još neko vreme.

A sve u cilju očuvanja našeg mentalnog zdravlja. Jer i stanje našeg uma i emocija, naše potrebe kao socijalnih bića – mera su zdravlja koju ne smemo zanemarivati u ovom napornom periodu.

Igra, u svim oblicima, na sve raspoložive načine, negujuća je i lekovita – za decu, ali i za odrasle.

Tekst preuzet sa portala Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd