Foto: Pixabay/Hbieser
Na istoku afričkog kontinenta, čije obale zapljuskuje Indijski okean, prostire se Kenija – zemlja krajnosti i suprotnosti.
Bogata prirodnim lepotama, u njenom reljefu se smenjuju pustinje sa alpskim snegovima, šume sa otvorenim savanama i slatkovodna jezera sa koralnim grebenima.
U takvom okruženju, stanovništvo Kenije lako pronalazi nadahnuće u prirodi za rešavanje problema izazvanih promenama klime koje se u ovoj zemlji najviše manifestuju kroz visoke temperature, učestalije suše i veću opasnost od poplava izazvanih ekstremnim padavinama, piše Nikola Matović za portal Klima101.rs.
Vegetacija u ulozi skladišta za ugljen-dioksid
Nekada nemilice sečena, danas se šuma mangrova u Keniji štiti i čuva jer se zna da ekosistemske usluge koje pruža nadmašuju bilo kakvu drugu moguću korist koja bi se dobila njenim iskorišćavanjem. I ne samo to. Kroz rasprostranjeni društveni rad, lokalci su poslednjih godina krenuli da sade mladice mangrova, verujući da će na taj način biti još spremniji za borbu sa klimatskim promenama.
Ova čudnovata vegetacija izgleda kao da je sa druge planete. Njeno isprepletano korenje štrči u vazduhu i ima važnu ulogu u zaštiti obale od erozije usled udara jakih talasa, posebno tokom sve učestalijih tropskih oluja. Usporavajući tok vode i zarobljavajući čestice tla, mangrove pomažu u učvršćivanju priobalne linije.
Takođe, korenov sistem ovih biljaka ima veliku moć usvajanja ugljen-dioksida iz vazduha. Koristeći ovu činjenicu, stanovnici priobalnih područja uspeli su da na međunarodnom tržištu prodaju ugljenične kredite skladištene u šumama mangrove. Na taj način kompanije i pojedinci mogu finansirati sađenje šume kako bi umanjili svoj ugljenični otisak (carbon offseting).
Osim toga, počeo je da cveta i ekoturizam, jer zdrav ekosistem podržava i raznovrsnu floru i faunu koja je privlačna stranim turistima. Vratile su se i ekonomski važne vrste riba i kraba, koje koriste mangrove za skrivanje i polaganje jaja.
Izvorno je bolje
Kako bi se što bolje prilagodili na klimatske promene, Kenijci su pribegli još jednom rešenju zasnovanom na prirodi. Vraćanjem polusušnih i sušnih područja korišćenih za ispašu stoke i lov divljači u pređašnje (skoro izvorno) stanje, uspostavili su ravnotežu u osobenom ekosistemu.
Obnavljanje zapuštenih i zaparloženih predela metodama agrošumarstva, donelo im je dodatne prihode. Pored zarade od prikupljenog voća, drva za ogrev i gradnju, pružene usluge su uključile i smanjenu izloženost vrućinama, poplavama, suši i eroziji. Skupine stočara i poljoprivrednika takođe su bile zadovoljne, jer su primetili da im je stoka zdravija, počeli su da ubiraju veće prihode (i iz različitih izvora), a životni standard im je znatno poboljšan.
Vodnom infrastrukturom do rešenja
Klimatska kriza koja je već zadesila čitavu obalu istočne Afrike postala je okidač za novine u istraživanju i pronalazak drugačijih rešenja koja spajaju prirodu sa tehnološkim poduhvatima.
Tako je Kenijska direkcija za upravljanje vodnim resursima izradila simulacioni model za basen reke Tane. Ovaj model je istraživao dobrobit koju bi za stanovnike nizvodnih područja pružila promena dosadašnjih praksi upravljanja i veće ulaganje u prirodna rešenja.
Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
