Kako se nekada proslavljao Božić?

Naši preci su verovali da Božić označava novi početak i da će se tog dana pojaviti neko čudesno biće. To verovanje je usko povezano sa simbolikom rođenja Hrista. Položajnik je bio veoma važan jer je simbolično donosio sreću i zdravlje.

„Bilo je važno ko će prvi da uđe u kuću. Položajnika su na vratima iščekivali svi članovi porodice. Najčešće je to bio mladić ili muška osoba srednjih godina. Na putu ka domaćinu položajnik se klonio susreta sa drugim ljudima zato što prve čestitke i pozdrav treba da uputi domaćinu u čiju kuću se uputio. Postojalo je pravilo da položajnik ne sme ništa da jede pre nego što dođe kod domaćina. Kada zakorači u sobu, domaćica ga posipa žitom. Na podu je bila slama koju su ukućani prethodne večeri uneli. U današnje vreme većina ljudi je običaj vezan za slamu izbacila iz upotrebe. Položajnik u kuću unosi radost i dobro zdravlje, a domaćin ga daruje u skladu sa duhom praznika“, objašnjava Ivana Stepanov iz Muzeja Vojvodine.

Posebna pažnja je bila posvećena božićnoj trpezi. Svaka domaćica je česnicu pravila sama, a danas smo svedoci toga da je mnogi kupe ili naruče.

„Žene su se trudile da pokažu svoje kulinarsko umeće i učine božićni ručak što bogatijim. Pripreme su trajale nekoliko dana. Na stolu bi se našli najukusniji specijaliteti. Božićna česnica je bila neizostavan deo ručka. Žene su pravile figure od testa kojima su ukrašavale česnicu kako bi što lepše izgledala. Svaki član porodice uzeo bi po komad, a verovalo se da će te godine imati mnogo sreće onaj ko pronađe novčić u česnici“, kaže Ivana Stepanov za Danas.rs.

Osim ugođaja u hrani, svečani božićni ručkovi slavili su zajedništvo. To je bila prilika da se velike porodice okupe na jednom mestu i da njeni članovi zakopaju ratne sekire ako je tokom godine bilo među njima svađa i neslaganja.

„Božićna trpeza je bila i mesto pomirenja. Svi sukobi i nesuglasice koji su se desili tokom godine na taj dan su bili rešeni. Svi članovi porodice okupljeni za jednim stolom proslavljali su ovaj praznik mira i ljubavi“, priča naša sagovornica.

U Muzeju Vojvodine organizuju se radionice za decu uzrasta 5-10 godina povodom nastupajućih božićnih i novogodišnjih praznika. Muzejski pedagozi zaduženi su za ove aktivnosti.

Tokom jednočasovnih susreta, koji se sastoje od interaktivnog razgovora i kreativnog dela, deca se upoznaju sa tradicijom i starim običajima.

„Naš cilj je da kroz ovakva druženja upoznamo decu sa bogatom kulturnom baštinom. Ovakvi susreti doprinose stvaranju muzejske kulture i podstiču kod mališana želju da postanu muzejska publika“, zaključuje Stepanov.

Do sada su održane dve radionice koje su nosile naziv „Božićno drvce greje moje srce“ i „Kako se nekada slavio Božić“, a naredna je planirana za nedelju 27. decembar.

Još vesti iz ovog grada

Protest studenata ispred Skupštine grada u Novom Sadu: „Nećemo da im dozvolimo da o našoj budućnosti odlučuju u tišini i mraku“

„Treća godina bez novog autobusa“: GSP u Novom Sadu godinu završava sa 825 miliona dinara gubitka

Doktori pokrenuli peticiju, podržavaju studente i njihove zahteve: Lekarska komora Srbije munjevito se ogradila od inicijative

Đaci i bivši učenici Isidorine gimnazije u Novom Sadu zastali na 15 minuta u dvorištu škole