Druga strana depresije: Jačanje veze umesto napuštanja

Depresija, to je kao da imate crnu rupu u stomaku koja vam usisava svu energiju. Ponekad se takođe oseća kao da je odeća na vama od olova, kaže Stefani koja od malena pati od depresije.

Dok priča o tome, njen verenik Florijan pažljivo sluša. Jer, njena depresija pogađa i njega, odnosno njihovu vezu. Florijan je morao da nauči da se nosi sa bolešću voljene Stefani.

Kada su se upoznali, Stefani je već dugo znala za svoju depresiju i brzo se poverila Florijanu. „Uvek sam bila otvorena po tom pitanju“, kaže ona.

Svako ima nekoga

Skoro svaka osoba koja pati od depresije poput Stefani ima neko blisko okruženje – porodicu, prijatelje ili partnera. Oni su važan deo slagalice za one koji su direktno pogođeni, ali i njima depresija može biti opterećenje.

„Naravno da me to opterećuje“, kaže Florijan. Kada vidi da njegovoj verenici nije dobro, grli je i pokušava da joj pokaže da je tu za nju. „To je zaista velika pomoć“, kaže Stefani, gledajući ga dugo.

Florijan kaže da je dovoljno razvio sopstvene snage tako da to na njega ne utiče previše negativno. Ali mnogi partneri drugačije prolaze kroz faze kada njihovim najbližim ponestane nade i energije ili su odsutni duhom.

Partneri često misle da su odgovorni za oporavak obolele osobe. Čak 73 odsto ispitanih u jednoj nemačkoj studiji iz 2018. razvija osećaj krivice prema svojim bolesnim partnerima. Većina ima osećaj da ne zna dovoljno o ​​depresiji.

Ista studija pokazuje da se 84 odsto obolelih povlači iz društvenih odnosa tokom depresije. Međutim, to naizgled odbacivanje od strane obolelih obično nije zbog lošeg odnosa sa konkretnim osobama, već zbog bolesti.

Bolest, a ne slabost karaktera

Simptomi depresije, kao što su loše raspoloženje, gubitak interesovanja i bezvoljnost, često su povezani sa poteškoćama u donošenju odluka. Stefani je bilo važno da ima dijagnozu: „Da znam da su to simptomi bolesti, a ne slabosti karaktera.“

Simptomi depresije mogu itekako da opterete vezu. „Potrebno je mnogo snage i to bližnje može dovesti do krajnjih granica“, kaže Kristin Rumel-Kluge, psihološkinja u Univerzitetskoj bolnici u Lajpcigu. „Zato je takođe važno da vode računa o sebi, prepoznaju sopstvene granice i vide šta mogu, a šta ne.“

Rastanci nisu neuobičajeni. U depresivnoj fazi, međutim, bolje je ne donositi nikakve dalekosežne odluke.

„Tokom depresije sve se doživljava drugačije i gleda se veoma negativno“, kaže Rumel-Kluge. Ali, kada depresivna faza prođe, stvari se mogu videti drugačije.

Psihološkinja savetuje da se potraži pomoć stručnjaka. To se odnosi na pogođene, ali i na njihove bližnje.

Iako Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da oko 280 miliona ljudi živi sa depresijom, društvene predrasude i dalje postoje. Mnogi od obolelih ne govore o svojoj bolesti, tek svaki četvrti oboleli se adekvatno leči.

Pri tom, može biti važno – za one koji su pogođeni, ali i za bližnje – da o tome pričaju sa drugima. „Osećaj da niste sami u ovakvoj situaciji je naravno od velike pomoći“, objašnjava Rumel-Kluge.

Kako veza preživljava depresiju

„Da li si razgovarao o tome sa prijateljima?“, pita Stefani svog partnera Florijana dok pričaju o tome kako se kao par nose sa depresijom. On odmahuje glavom. „Ne, nisam, previše mi je privatno da pričam sa drugima o tebi.“

Njemu pomažu druge strategije. „Generalno pokušavam da izbegnem negativne emocije“, kaže Florijan, „ali ja sam više racionalna osoba.“
Često pokušava da sagleda temu što je moguće više sa naučnog stanovišta, i da svojoj verenici pomogne koliko može. Florijan je s vremenom naučio da se nosi sa depresijom svoje partnerke:

„Mnogi ljudi – uključujući mene – na početku osećaju potrebu da daju dobar savet“, kaže on. Rečenice poput „Saberi se“ – ne pomažu pogođenima. Ne može se depresivna osoba sabrati u depresivnoj fazi, ne može biti optimista. To je deo bolesti.

Bližnji mogu da pokušaju da obolelu osobu shvate ozbiljno i da imaju razumevanja, piše Nemačka liga za depresiju.

„Depresiju ne treba skrivati“, kaže Florijan, „nego je prihvatiti kao to što jeste, kao bolest.“ To takođe uključuje informisanje sebe kao bližnjeg i traženje rešenja zajedno sa partnerom.

Za Stefani, u ovim fazama je pre svega važno razgovarati sa partnerom: „Pokušavam da objasnim zašto sam tako emotivna“, kaže Stefani, „kako bi Florijan mogao bolje da me proceni.“

Psihološkinja Rumel-Kluge takođe savetuje otvorene diskusije u vezi. „Na primer, o nekoj vrsti plana za vanredne situacije koji treba pripremiti za mogući sledeći put. Ono što je pomoglo pogođenima u prošloj depresivnoj epizodi može pomoći i u novoj fazi.“

A šta Stefani i Florian čini srećnim? Trenutno – iščekivanje deteta, jer je Stefani trudna.

Kod nekih parova – to pokazuje i istraživanje Nemačke pomoći za depresiju – depresija je čak produbila i ojačala vezu. „Florijan me je veoma ojačao. I slažemo se oko toga kako da se nosimo sa tim“, kaže Stefani.

Depresija ju je koštala mnogo snage, ali i ojačala. Kao par, stalno se podsećaju koliko im znači to što su zajedno.