Foto: KG BreweryKad čovek pomisli na Šumadiju, prva asocijacija je domaća rakija i vino. A šta je sa pivom. Zaista, šta je sa pivom palo je na pamet i dvojici kumova Nikoli Stefanoviću i Đorđu Pavićeviću iz Kragujevca. Tu svoju dilemu razrešili su na originalan i konkretan način – osnivanjem sopstvene pivare.
– Sa godinama smo došli do toga, da treba da se „pije kvalitet“. Ljudi uvek paze i piju dobra i kvalitetna domaća vina i rakije, ali pivo kod nas nije bilo u toj priči, počinje svoju pivarsku priču ovaj kragujevački kumovski dvojac, dodajući da na tržištu nije bilo ovog napitka po njihovom ukusu.
Prijatelji od najranijeg detinjstva, okumili su se a, bogami i opivili. Od 2018. godine postoji njihova zanatska pivara „KG Brewery“ i njihov pivski brend „101“. Kumovski, sami su i kumovali imenu svog penušavog – pale ale pivskog brenda.
Pionir u domaćem i zanatskom pivarstvu, pre skoro dve decenije bila je Pivnica „Spay nest“ („Gnezdo špijuna“) i naši sagovornici to ne zaboravljaju da istaknu. Posle gašenja ovog lokala, oni su prvi nastavili sa zanatskim pivarstvom a sada ih na području Šumadije ima već nekoliko.
Njihov proizvodni pogon nalazi se u selu Drača nadomak Kragujevca na putu ka Gornjem Milanovcu, odmah iza poznatog manastira Divostin.
– Ukus domaćeg i industrijskog piva ne može da se poredi. U pitanju je (i, u čaši) sasvim drugi kvalitet, ne bez ponosa ističu oni.
Zaista je tako.
A taj kvalitet se postiže odabirom pravih sastojaka. Voda za „101“ je ovdašnja, iz same Drače dok su ostale „komponente“ hmelj, ječam, ječmeni slad (čak četiri vrste) iz uvoza.
– Sve je prirodno, bez ekstrata i enzima, aditiva, boja, konzervansa.
Majka priroda bez dodataka, ističu oni.
Striktno vodeći računa o higijeni i temperaturi u proizvodnim pogonima, hladnjačama i prostorijama za skladištenje njihovo pale ale pivo je skuvano i proizvedeno bez pasterizacije i konzerviranja. U pitanju je apsolutno zatvoren proces proizvodnje i skladištenja u kome nema mogućnosti za kontaminaciju piva.
Kapacitet njihove kraft (domaće i zanatsko pivo) pivare je 12 tona mesečno. Za sada proizvode samo jednu vrstu „101“ koja pale ale vrsta piva, znatno ređa u Srbiji gde se više „troše“ lageri, punijeg ukusa.
Sa proizvodnjom stigla je i potražnja ugostiteljskih objekata. Njihovo pivo se sve više traži u kafanama, restoranima i kafićima. Za sada u samom gradu snabdevaju lokale poput: restorana „Tabor“, Kluba UMMUS u Teatru, Vinsko-rakijski hab u „Kući Đure Jakšića“, kafić „Clokwork“… ali imaju redovne mušterije i u turističkim mestima kao što su Vrnjačka Banja i Kopaonik.
– Sve više potrošača razume ovu priču i prepoznaje kvalitet domaćeg proizvoda i zanatskog piva, kažu Stefanović i Pavićević, dodajući da rade na misiji, razvoju svesti i kulturi pijenja kvalitetnog piva.
Trenutno ovakvih pivara, kraft zanatskih (ne kućnih, već registrovanih preduzeća) u Srbiji ima pedesetak a pet-šest u Šumadiji (Kragujevac, Kraljevo, Čačak…). Svima je isti cilj i misija pa je njihova kolegijalna saradnja odlična. Konkretno u Šumadiji i centralnoj Srbiji odvija se preko Asocijacije kućnih i zanatskih pivara centralne „Kooperativa Arsenal“, osnovanog prošle godine.
– Priča tek krenula, skromni su oni.
Ali, teče, dodali bi mi.
Korona (ne meksičko pivo već globalna pandemija) nažalost zbog čestog zatvaranja ugostiteljskih objekata i skraćivanja njihovog radnog vremena utiče i na ovu delatnost ali se čekaju bolji dani. U pilanu imaju, posle „101“, plasiranje na tržište još jedne vrste piva.
A kvalitet ima i svoju cenu, koja je, konkretno kada su kraft piva u pitanju u lokalima „malo jača“. Konkretno „101“ košta u kragujevačkim ugostiteljskim objektima 250 dinara za čašu od pola litre piva.
Kvalitetniji sastojci određuju i cenu proizvoda ali ne samo oni.
– Mi imamo iste režijske troškove, namete i poreze, kao velike industrijske pivare. Država nije prepoznala potencijal malih i zanatskih pivara tako da su nam apsolutno iste sve fiskalne obaveze prema njoj, poreze i akcize kao da smo ogromni industrijski, proizvođači. U ovoj oblasti ne postoje nikakvi stimulansi, subvencije i podsticaji, podsećaju vlasnici „KG Brewery“ dajući časnu pivarsku reč da „kad se to jednog dana uredi biće konkurentni i sa cenom“.
Sem što se bave proizvodnjom i prodajom piva oni iznajmljuju i točilice (naravno, uz dva-tri bureta „101“) za kućne i privatne žurke, manifestacije i proslave. Zgodno i prigodno.
Ljudi dolaze i na lice mesta kod njih u proizvodnju da pivo kupuju bez posrednika, što kaže naš narod „direktno sa cuce“.
– Ima i mnogo ljudi koji svrate samo da pogledaju kako izgleda mala, zanatska pivara i na koji način se proizvodi pivo. Svakoga dočekamo, pokažemo mu sve što ga interesuje i, naravno, poslužimo pivom na licu mesta, kažu Stefanović i Pavićević sa napomenom da „domaće pivo valja da se popije u domaćinskoj atmosferi“.
Zbog brojnih posetilaca i mušterija imaju u planu da pored samih proizvodnih pogona osmisle i otvore posebnu prostoriju u kojoj bi ljudi mogli da sednu i posluže se pivom ali i zakuskom, posebno osmišljenim specijalitetima koji idu uz njega, takozvanom „pivarskom“ galanterijom.
U planu im je da se na leto povežu sa kragujevačkim muzičkim festivalima i na taj način promovišu piva zanatskih pivara ovdašnjih, kao i da preurede kamion sa točilicama koji će za vreme letnjih žega da kruži po gradu i dolazi ljudima na noge sa hladnim osvežavajućim napitkom od hmelja. Vrh. Proizvodnju su već osvojili i usavršili sad idu na širenje tržišta za koje tvrde da na njemu ima mesta ne samo za njih već i sve njihove kolege kraft pivare.
Za kraj, sem što insistiraju na širenju svesti o tome da se pije dobro i kvalitetno pivo u okviru misije pospešivanja pivske kulture podsećaju i da se uvek pije samo odgovorno. Lepo od njih i društveno angažovano. Potom pređosmo na „tekuća pitanja“ i „sto kec“ sa cuce. Odgovorno, dakako.
„Kooperativa Arsenal“ asocijacija kućnih i zanatskih pivara
Sredinom oktobra u Vinsko-rakijskom habu u Kragujevcu osnovana je Asocijacija kućnih i zanatskih pivara centralne Srbije „Kooperativa Arsenal“.
Formiranje asocijacije je rezultat izražene potrebe za sistemskom podrškom ovom sektoru koji se ubrzano razvija u centralnoj Srbiji a osnivanje je podržala Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
