Kako se pravilno kaže - delikvent ili delinkvent? 1Foto: Pixabay/Sztrapacska74

Reč delinkvent, koju smo spominjali prošli put, potiče od latinskog delinquere i zato je ne treba pisati onako kako se često izgovara – delikvent (bez n).

Razlog što ovaj primer opet navodimo je komentar čitaoca koji se pita “gde to piše da mi moramo neku stranu reč da pišemo i izgovaramo kako je ona u originalu napisana”.

Piše u rečniku. U našem jeziku je mnogo reči koje ne izgovaramo tačno onako kako se pišu, ali se obično držimo etimologije i onoga kako je propisano. Tako ćemo pisati i predsednik, predstava iako ove imenice izgovaramo kao precednik, pretstava.

Pišemo i Marlboro i Štrumpfovi, ali izgovaramo Malboro, Štrumfovi. Neke strane reči prilagođavamo fonetskom sistemu ako se takvim načinom pisanja ne udaljavamo od originala. Tako će ruska vodka u srpskom biti votka, a football – fudbal. Merna jedinica rendgen, koja je dobila ime po nemačkom fizičaru Rentgenu, takođe podleže jednačenju po zvučnosti.

Ipak, neke novije pozajmljenice kao što su dragstor, brejkdens, Fejsbuk ostaju bez glasovne promene.

Čitalac je za reč delinkvent pitao i “zar je toliki greh što je narod piše i izgovara kao delikvent, jer je to u našem jeziku prirodnije od delinkvent”.

Nije greh, jer pravila ima mnogo i ne možemo ih sve zapamtiti, a standardni jezik, znali mi sva pravila ili ne, funkcioniše bez ikakvih problema.

Više o jezičkim nedoumicama čitajte na ovom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari