Možda neko i kaže „razumej“, kako je po pravilima normativne gramatike, ali je imperativ ovog glagola u živom govoru najčešće „razumi“.
Rekli bismo da tu pravimo grešku, mada većina govornika i ne zna da su razumej, razumejmo, razumejte standardni oblici.
Glagol razumeti nastao je od glagola umeti (raz-umeti), čiji bi imperativ bio umej, umejmo, pa otud i razumej, razumejmo. Ovakvim glagolima retko kad izražavamo zapovest, a takvi su još i smeti, hteti, morati, uspeti, koji u gramatikama i nemaju oblike imperativa.
Ako pretražimo upotrebu glagola razumeti na internetu, čini se da su standardni oblici prisutni uglavnom u tekstovima koji raspravljaju o tome „šta je pravilno“. Na primer, u članku „Greška u srpskom jeziku koju prave i najpismeniji ljudi“ kaže se da „svaki put kad izgovorite razumi me – pravite grešku“. Ili, na nekom drugom portalu, ističe se kako se “i piše i govori razumej’’. Tu je i Klajnov tekst “Razumejte, ljudi“, gde on kaže da je oblik razumi verovatno nastao po ugledu na imperativ glagola urazumiti se (urazumi se).
U tekstovima nevezanim za jezičke savete pre će se pojaviti nestandardni oblici razumi, razumite. Na primer, kad su zaposleni PIO fonda štrajkovali jedne godine, sindikat je poručio: “Građani, razumite nas“. Ima pesama koje se zovu “Razumi me“, a takav naziv ima i jedan umetnički performans. Primera je mnogo i oni pokazuju kako se zapravo piše i govori, jer živ jezik ne prati uvek logiku standardne gramatike. Zato se ovakve “greške“ teško mogu ispraviti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.