Fotografija:
Riccardo Fissore on Unsplash
Zbog retkosti plućne hipertenzije (oko 5 na 10.000 ljudi) i netipičnih simptoma koji je prate, čak i lekari ponekad zaborave na nju. Međutim, važno je da znate da ona zahvata i pluća i srce.
Krvni prtisak u arterijama bolesnika s plućnom hipertenzijom viši je od normalnih vrednosti. Postoji više uzroka, ali svima je zajedničko da dovode do suženja ili začepljenja plućnih arterija. Razmena gasova je otežana zbog smanjenog protoka krvi u pluća, a srce pumpa krv uz veći otpor nego inače.
Jedan od prvih simptoma koji se pojavljuju kod bolesnika s plućnom hipertenzijom je nedostatak vazduha. Blagi nedostatak vazduha lako se može pripisati lošoj fizičkoj kondiciji ili starenju.
„Nekoliko godina pre dobijanja dijagnoze primećivala sam pad fizičke sposobnosti, što sam pripisivala starenju, smanjenoj aktivnosti, gojaznosti i prekomernom radu. Dugi niz godina lako sam se prilagođavala padu fizičke kondicije odričući se određenih aktivnosti, kao što su izbegavanje stepenica i bolje planiranje“, priseća se Mojca (70) kojoj je danas dijagnostifikovana tromboembolijska plućna hipertenzija.
Osim otežanog disanja, simptomi plućne hipertenzije uključuju:
- hronični umor,
- slamajuće srce,
- teške i otečene noge,
- plave usne i
- vrtoglavicu
Kod pacijenta s uznapredovalim oblikom bolesti javljaju se i:
- bol u grudima,
- iskašljavanje krvi i
- česti gubitak svesti
Svi ti simptomi javljaju se i kod niza drugih češćih bolesti, poput astme, hronične opstruktivne plućne bolesti (KOPB) ili zastoj srca.
Put do tačne dijagnoze stoga može biti dug i zahtevan, pun frustracija, neizvesnosti i emocionalnog stresa. Kao i pogrešne odluke i lečenje, koje može da pogorša simptome i ubrza napredovanje plućne hipertenzije.
Plućna arterijska hipertenzija, koja se smatra neizlečivom, najviše pogađa mlade majke. Osobe koje već imaju neku drugu ustanovljenu bolest imaju veće šanse za razvoj plućne hipertenzije.
Bolesti vezivnog tkiva, jetre, urođene srčane bolesti i HIV infekcija neki su od faktora koji mogu da pridonesu razvoju plućne hipertenzije. Bez obzira na uzrok i dob bolesnika, plućna hipertenzija je izrazito progresivna bolest bez adekvatnog suportivnog lečenja. Ako uznapreduje do tačke u kojoj lekovi za ublažavanje simptoma više ne pomažu, transplantacija pluća i/ili srca poslednje su rešenje.
Plućna hipertenzija menja živote pacijenata i njihovih porodica
Smanjenje sposobnosti, hronični umor, nesvestica i drugi simptomi mogu značajno da promene život pacijenata. Utiču na njihovu porodičnu dinamiku, karijeru, hobije i svakodnevnu brigu za sebe i svoju porodicu.
„Umarao bih se se već tokom svakodnevnih aktivnosti, kao što su pranje, razni poslovi u kući i bašti, hodanje po ravnom, a hodanje po stepenicama postajalo mi je sve teže. Sve je to pratila vrtoglavica, bolovi u grudima i učestali dugotrajni kašalj koji mi je uveliko otežavao svakodnevne aktivnosti i rad na poslu“, priseća se pacijent po imenu Iztok.
„Kada sam dobila dijagnozu, s gorčinom sam shvatila da sa svojim ćerkama neću moći da raditi stotinu i jednu stvar kojoj sam se jako radovala, poput vožnje rolera, snouboarda, vožnje bicikle, plivanja…”, otkrila je druga pacijentkinja Nina.
Međutim, prilagođavanje novom životu – i za bolesnika i za rodbinu – lakše je ako se dijagnostikuje plućna hipertenzija. Pridržavajući se pravih smernica – manje slane hrane, manje tečnosti, izbegavanje preteranog fizičkog napora i vođenje računa o pravilnom disanju – bolesnici uz suportivno lečenje mogu barem donekle da normalizuju svoj život.
Izvor: aktivni.si
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
