Foto: EPA-EFE/PETER KLAUNZERTokom karantina, zabrinutost za naše zdravlje i ekonomsko stanje zemlje bila je u porastu, a ublažavanje mera je donelo nove brige. Stručnjaci govore o tome kako se treba kretati u vreme epidemije.
Za sajt „Gardijan“ par osoba podelilo je svoja iskustva tokom tromesečnog karantina.
Ket se nosila sa raznim problemima, osim toga što je imala dosta posla od kuće, jer je radila u korisničkom servisu, nije imao ko da provodi vreme sa decom.
Deca su bila uznemirena jer su im nedostajali školski drugari, a muž nije mogao da joj pomogne u kućnim poslovima. Kao hronični bolesnik, zbog stresa mu je zdravlje bilo ugroženo.
Ovo je problem koji je zasigurno mučio većinu stanovništva.
Za Valeriju, sa druge strane, ovaj period stvarao je višestruku strepnju. Kao trudnica, u 24. nedelji trudnoće, imala je male prihode.
Planirala je da se preseli u kuću i da uzme porodiljsko odsustvo, ali na to više nije imala pravo. Traženje posla tokom trudnoće je bilo još stresnije.
Psihijatar Či-Či Obaja navodi da je stres normalna pojava i da često može biti od koristi i poboljšati naše performanse. Ali, tamo gde je reakcija na stres produžena može doći do problema i to se kod nekih ljudi dešava.
On kaže da je bilo nekoliko faza pandemije. „Početna faza za neke ljude je bila idealna. Osećaj nade, volontiranje, pomaganje komšijama, razvijanje kolektivnog duha. To je bila faza medenog meseca. Sada smo u fazi razočaranja. Tokom tog perioda imali smo razvoj događaja, od rasizma, preko nepoverenja u javne ličnosti.“
Doktorka Roberta Bab, klinički psiholog i psihoterapeut, slaže se da je došlo do poremećaja osećanja.
„Na početku je bila velika bujica aktivnosti gde smo sve postigli. Ljudi su bili pod naponom, iako su bili pod stresom i strepnjom. Već oko polovine juna ljudi su shvatili da se ideja o privremenom zatvaranju oseća dugoročno i da je prošlo već pola godine. Pored toga je bilo mnogo bola i anksioznosti, ubistvo Džordža Flojda i protesti doveli su do velikom emocionalnog napora. “
Možda ste besni zbog vladinog postupanja sa krizom i bojite se masovne nezaposlenosti, da li će vaša deca ikada nadoknaditi školu i šta li će doneti novi talas infekcije, ali takođe bi trebalo da se ljutite na velika pitanja kao što su klimatska kriza i rasizam.
Doktor Pol Roleder, takođe klinički psiholog i psihoterapeut, kaže da postoji bojazan zbog izlaska iz karantina i toga kako se ljudi nose sa rizikom i navodi da je nekima karantin bio kao odmor od svakodnevnog izlaganja stresu zbog posla, obaveza…
Sada smo odgovorni za sebe, ali i za druge. Ovo je pravi test za našu psihu, ali i empatiju prema drugim ljudima.
Sada smo u teškom vremenu, ali možemo balansirati negativnost, kaže Bab.
Treba da mislimo na ono za šta smo zahvalni i šta smo postigli. Takvim mislima ćemo se prilagoditi ovakvom stanju, čiji se kraj još uvek ne nazire.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
