Kako se vaš organizam bori protiv dijete

Naučni dokazi su više nego jasni i kažu da smanjenje kalorija jednostavno ne dovodi do duguročnog mršavljenja ili prednosti po zdravlje.

Pretpostavljamo da je većina onih koji su držali dijetu već došla do tog zaključka. Pa ipak, oni i dalje pokušavaju, postavljaju iste ciljeve mršavljenja kao i pre.

Jedini koji ovo ne uvažavaju su oni koji nikada nisu bili na dijeti. Njima je posebno teško da poveruju u to jer nije u skladu sa njihovim iskustvom sa unosom hrane.

Evo Niki, na primer. Ona uglavnom jede razumno i samo povremeno dozvoli sebi brzu hranu, ali to ne utiče na njenu telesnu težinu. Ona ne drži dijetu. Ona je prirodno mršava i zato ne čudi što veruje u ono što vidi sopstvenim očima i oseća u svom telu. Ipak, Niki nije u pravu.

Duga, neobična istorija trendova dijeta

Mi smo istraživači i već dugo proučavamo zašto dijete nisu uspešne. Videli smo da dijete po pravilu ne uspevaju. Takođe smo proučavali osude sa kojima se susreću gojazni i bili svedoci krivice koju osobe na dijeti osećaju kada ne mogu da zadrže smanjenu telesnu težinu. Sa naučnog stanovišta, shvatamo da dijeta predstavlja nepoštenu borbu. Ali mnogi poput Niki koje smo sretali – na ulici, u publici na predavanjima koje smo držali, čak i među kolegama naučnicima – jednostavno se zbune kada kažemo da dijete ne funkcionišu, zato što to nije u skladu sa njihovim sopstvenim zapažanjima.

Nepoštena borba

Niki misli da je mršava zbog načina na koji se hrani ali u stvari genetika igra važnu ulogu u svemu tome. Ljudi misle da je Niki u pravu zato što vide kako se hrani a ne mogu da vide njene gene.

Mnoge gojazne osobe ne bi bile mršave kao Niki čak i ako bi jele istu hranu u istim količinama. Njihov organizam može da funkcioniše sa manje kalorija nego Nikino telo, što zvuči dobro (i bilo bi odlično ako se nađete usred epidemije gladi).

Međutim, to u stvari znači da posle unosa iste hrane i korišćenja te energije za funkcionisanje sistema u organizmu, njima ostaje više kalorija koje se skladište kao salo nego što je to slučaj sa Niki. Zato, da bi stvarno smršali, oni moraju da jedu manje hrane nego Niki. A potom, nakon što su neko vreme na dijeti, njihov metabolizam se menja tako da moraju da unose još manje hrane da bi nastavili da mršave.

Nije samo Niki genetski predodređena da ima metabolizam zbog kog misli da dijete moraju da funkcionišu. Niki, kao neko ko ne drži dijetu, smatra da je lako ignorisati činiju sa čokoladicama na radnom stolu kolege. Ali onima na dijeti izgleda kao da čokoladice iskaču iz činije i viču ,,Pojedi me!’’ Držanje dijete izaziva neurološke promene koje čine da više primećujete hranu nego pre dijete, a jednom kada je primetite, te promene otežavaju prestanak razmišljanja o njoj. Niki će možda zaboraviti da su te čokoladice tamo, ali osobe na dijeti neće.

Zašto toliko mnogo ljudi vrati telesnu težinu nakon dijete

Osobe na dijeti još više vole hranu nego pre. To je zato što druge neurološke promene čine da hrana ima bolji ukus, ali i zato što dovode do toga da hrana izaziva veći nalet dopamina, hormona nagrađivanja. To je onaj isti hormon koji se oslobađa kada se narkomani drogiraju. Niki nema takve nalete hormona izazvane hranom.

Osim toga, Niki je sita posle ručka. Ovde osobe na dijeti opet ulaze u nepoštenu borbu jer je dijeta promenila njihove hormone. Nivo takozvanog hormona sitosti leptina se snižava, što znači da je sada potrebno još više hrane nego pre da bi bili siti. Osećaju se gladnim sve vreme dok su na dijeti, ali sada su još gladniji nego pre. Čak i Nikin redovan nedijetalni ručak ih ne bi učinio sitim u ovom trenutku.

Gde vam je snaga volje?

Ljudi vide Niki i impresionirani su njenom samokontrolom ili snagom volje. Ali da li izbegavanje unosa hrane kada niste gladni zaista treba smatrati samokontrolom? Samokontrola je kad izbegavate unos hrane zato što je ne primećujete, ne volite ili ne dobijate nalet hormona nagrađivanja od nje?

Zašto vaša ishrana treba da sadrži više masti

Svako bi mogao da odoli hrani u takvim okolnostima. I mada Niki nije potrebna snaga volje u ovoj situaciji, čak i kad bi joj bila potrebna, funkcionisala bi dosta dobro zato što ona nije na dijeti. Povrh svega ostalog, držanje dijete narušava sposobnost spoznaje, naročito izvršnu funkciju, što je proces koji pomaže kod samokontrole. Zato osobe na dijeti imaju manju snagu volje baš kada im treba više snage volje. A oni koji nisu na dijeti je imaju mnogo, iako im nije potrebna.

I naravno, čak i kad bi Niki jela tu primamljivu hranu, njen metabolizam bi sagoreo više tih kalorija nego metabolizam osobe na dijeti.

Seks i drugi mitovi o mršavljenju

Zato se pogrešno smatra da Niki uspeva u nečemu što joj ne samo lako, već i lakše nego većini osoba na dijeti.

Surova ironija je u tome što nakon što neko drži dijetu određeno vreme, dolazi do promena zbog kojih je teško uspešno držati dijetu na duge staze. To je fizički moguće, i postoji mali broj osoba na dijeti koje uspevaju da zadrže smanju telesnu težinu nekoliko godina. Ali ne bez demorališuće i sveobuhvatne borbe sa svojom fiziologijom tokom čitavog tog perioda.

Nije teško uvideti zašto osobe na dijeti obično vrate telesnu težinu koju su izgubili nakon što su za Novu godinu doneli odluku da smršaju, zato evo nekoliko predloga kad se to desi: ako ste kao Niki, setite se samoporicanja kojima su se izložile osobe na dijeti i kako su malo jele dok ste vi uživali u raskošnim poslasticama. Budite impresionirani njihovim trudom je zahvalni što ne morate i vi da pokušavate isto.

Ako ste na dijeti, podsetite se da niste slabi već da vodite nepoštenu borbu u kojoj veoma malo njih pobeđuje. Usmerite se ka poboljšanju zdravlja kroz vežbanje (koje ne zahteva mršavljenje) i sledeći put za Novu godinu donesite neku drugu odluku.

Izvor: http://edition.cnn.com/2018/01/02/health/body-fights-dieting-food-partner/index.html