Kako se zaštiti na niskim temperaturama – preporuke

Ova stanja češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika, piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Promrzline i kako ih prepoznati

Promrzline predstavljaju lokalne povrede izazvane smrzavanjem kože, koje u ekstremnim slučajevima mogu zahvatiti i dublje strukture (tetive, mišiće, krvne sudove). Najčešće se javljaju na prstima stopala i šaka, ušnim školjkama i nosu, odnosno zahvataju one delove tela koji su najviše izloženi hladnoći.

Kako izgledaju promrzline?

Promrzla koža je u početku sjajna i ružičasta, a u pogođenim delovima tela često se oseća bockanje (trnci) ili žarenje. Kasnije koža bledi i postaje bela ili voštane boje, a na dodir je tvrda.

Pogođeni delovi tela često postaju utrnuli i neosetljivi na dodir.

Koža može da se ospe plikovima ili da se ljušti nekoliko dana nakon izlaganja niskim temperaturama.

Faktori koji povećavaju rizik od smrzavanja su duža izloženost hladnoći, intenzivno strujanje hladnog vazduha (vetar), vlažna i tesna odeća i obuća koja ometa protok krvi (tesne rukavice, tesna ili čvrsto zašnirana obuća).

Smrzavanje (pothlađivanje, hipotermija)

Veoma ozbiljno, često i po život opasno stanje, koje nastaje kada temperatura tela padne ispod 35°C. Najčešći uzroci koji mogu dovesti do hipotermije su: niska spoljna temperatura, vlaga i vetar, znojenje po hladnom vremenu, boravak u vodi (posebno ako je temperatura vode ispod 10°C), dehidracija, uzimanje lekova za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretici).

Kod smrzavanja celo telo se hladi, tako da glavni simptomi nastaju iz potrebe tela da se zagreje. Zato bi trebalo da znate da prepoznate rane simptome pothlađivanja, a to su intezivno drhtanje tela, spori, otežani pokreti, nespretan hod i teškoće u govoru.

Kako da sprečite smrzavanje i nastanak promrzlina?

Jedini siguran način sprečavanja promrzlina i pothlađivanja je ograničenje vremena koje provodite napolju po izuzetno hladnom vremenu. Međutim, ukoliko planirate da provodite vreme napolju, poštujte sledeće preporuke:

Pre izlaska napolje – proverite vremensku prognozu

Ne izlažite se ekstremnim vremenskim uslovima bez preke potrebe. Imajte u vidu da pri jako niskim temperaturama i vetru promrzline mogu nastati nakon svega nekoliko minuta izloženosti.

Ukoliko planirate duži boravak napolju ponesite sa sobom hitne potrepštine (vodu, energetske štanglice, pribor za prvu pomoć) u slučaju da se ne možete vratiti brzo koliko ste planirali. Ponesite rezervnu odeću za utopljavanje.

Neka drugi znaju gde idete

Pre nego što krenete, obavestite nekog od članova porodice ili prijatelja kuda ste krenuli i kada planirate da se vratite. Ukoliko ćete biti negde udaljeni, recite im kojom rutom idete.

Pravilno odevanje je obavezno

• Obucite višeslojnu odeću, koju možete dodati ili skinuti po potrebi.
• Izložene delove tela – obraze, nos, uši, prste zaštitite šalom, kapom i rukavicama (rukavice sa toplotnom izolacijom, najbolje sa spojenim prstima i odvojenim palcem). Deblja kapa od vune ili materijala otpornih na vetar koja prekriva uši je najbolji izbor. Pri ekstremnoj hladnoći preko lica stavite šal ili masku. Oni će štititi vaše lice i nos od hladnoće, a ujedno će zagrevati vazduh koji udišete.
• Obuća koju nosite ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti; treba da ima dobru toplotnu izolaciju i da ne propušta vodu. Treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.
• Poželjno je da obučete dva para čarapa. Donji par bi trebalo da bude od materijala koji upijaju vlagu, a spoljni je poželjno da bude od vune. Grejači za stopala su takođe dobar izbor, ali treba voditi računa da ne budu previše glomazni, kako ne bi stezali noge u čizmama jer time ometaju cirkulaciju.

Posebna pažnja prilikom boravka na planini

Prilikom odlaska na zimovanje gde se podrazumeva svakodnevni višečasovni boravak na snegu, posebno se mora povesti računa o oblačenju. Aktivan veš dugih rukava i nogavica koji upija višak vlage/znoja je uvek dobar izbor kod bavljenja sportovima na niskim temperaturama.

Višeslojno oblačenje treba završiti spoljnim slojem odeće – skijaškom jaknom i pantalonama/skafanderom koji su vodootporni i nepropusni za vetar, sa obaveznom kapuljačom

Prilikom boravka napolju

Krećite se – Ako ostanete u pokretu dok ste vani, vaša cirkulacija će biti bolja i pomoći će vam da održite telesnu toplotu. Ipak, pazite da ne preterate kako biste čuvali energiju koja će vam trebati na hladnoći.

Ne potecenjujte uticaj hladnog vetra – Jak vetar utiče na organizam da brže gubi toplotu, čak i kada termometar ne pokazuje izuzetno niske temperature.

Ne ignorišite ukočenost ili utrnulost prstiju – Potrebno ih je odmah zagrejati (na primer, staviti ruke ispod pazuha ili na stomak).

Nemojte bez potrebe previše dugo da boravite na hladnoći – Sklonite se od hladnoće na svakih sat vremena i popijte neki topli napitak, promenite odeću ukoliko je vlažna.

Poseban oprez kod dece

• Dete ne treba izlagati ekstremnim vremenskim uslovima, poput vejavice i sl. a ukoliko se zadesite napolju kada vremenski uslovi počnu da se pogoršavaju, odmah ga uvedite unutra.
• Redovno proveravajte da li mu je hladno! Skinite mu rukavice i pogledajte da li ima prve znake promrzlina (ukočeni prsti, bledilo kože). Mnoga deca ne primete da su im prsti ukočeni i da trnu, ili neće da uđu unutra jer se lepo provode igrajući se napolju.
• Bebe i jako malu decu nemojte izvoditi napolje pri jako niskim temperaturama i jakom vetru.

Poštujte sledeće preporuke:

• Kapa i odeća za hladno vreme treba da budu napravljeni od čvrsto tkanog vlakna (npr. vuna). Vuna i slični materijali obezbeđuju dobru termoizolaciju i omogućavaju prenos vlage sa kože do spoljašnje sredine. Izbegavajte pamučnu odeću jer upija vodu i ostaje mokra.
• Zaštitite osetljive delove tela (lice, šake, stopala) od hladnoće.
• Odeća treba da bude u slojevima, tako da se njeni delovi mogu dodati ili skinuti, u skladu sa vremenskim prilikama i fizičkom aktivnošću deteta.
• Ako se odeća pokvasi, zameniti je suvom, što je pre moguće.
• Dajte detetu puno toplih, visokokaloričnih napitaka (toplu čokoladu i sl.). Ako ovakvi napici nisu dostupni, dajte mu vodu da sprečite dehidraciju.
• Dete treba da pravi češće pauze unutra, da bi se telo zagrejalo.
• Ako dete počne da drhti, povećajte nivo aktivnosti, dodatno utoplite dete, dodajte izvor toplote, ili sklonite dete sa hladnoće.
• Budite pažljivi u blizini hladnih voda (reka, jezera, mora) i uvek obezbedite sebi i detetu adekvatan pojas za spasavanje.

Šta da radite u slučaju promzlina i smrzavanja

Ukoliko osoba pokazuje simptome i znake smrzavanja i promrzlina zajedno, uvek treba prvo zbrinjavati smrazvanje

Kako da postupite ukoliko dođe do smrzavanja?

1. Osobu premestite na toplo mesto ili mesto zaklonjeno od hladnoće i vetra (po mogućstvu najbolje je odvesti do najbliže zdravstvene ustanove).
2. Zamenite joj mokru odeću suvom.
3. Prvo krenite da zagrevate centralni deo tela (trup).
4. Uvijte osobu u ćebe, a ako ste u prilici zagrejte je pomoću termofora, tople boce za vodu, grejnim jastucima ili električnom ćebadi u gornjem delu tela (pazuh, grudi i gornji deo leđa). U hitnim slučajevima je zagrejte svojim telom.
5. Topla kupka ili tuširanje se ne preporučuju, već zagrevanje u blizini izvora toplote (npr. vatre, peći).
6. Ukoliko je osoba svesna, dajte joj da pije tople napitke
7. U što kraćem roku organizujte prevoz do medicinske ustanove – pothlađenu osobu zbrinjavajte samostalno samo ukoliko je to apsolutno neophodno!

Zbrinjavanje promrzlina

1. Skinite vlažnu odeću.
2. Promrzle delove tela postepeno zagrevajte koristeći toplu vodu (nikako vruću) ili telesnu toplotu (toplotu ruke, pazuha ili stomaka). Vodu treba konstantno mešati oko promrzlog dela tela, da bi se toplota ravnomerno rasporedila. Proveravajte temperaturu vode i prema potrebi je zagrejte. U toku zagrevanja promrzlog mesta može se očekivati pojava intenzivnog bola, te sa njim treba pažljivo i nežno postupati. Suvi izvori toplote (zagrejani predmeti) se ne preporučuju jer mogu da izazovu opekotine zbog smanjene osetljivosti smrznute kože.
3. Nastavite sa zagrevanjem sve dok promrzli deo tela ne postane mek i dok mu se ne vrati normalna boja i osetljivost.
4. Po završenom tretmanu u toploj kupki, deo tela sa promrzlinom nežno osušite „tapkanjem“.
5. Promrzlo mesto previjte suvim sterilnim zavojem. Ukoliko je promrzla šaka ili stopalo, tada se stavi sterilan zavoj između prstiju, podigne se ekstremitet da bi se smanjilo oticanje i zaštiti se zagrejani deo tela od ponovnog smrzavanja.
6. Preporučuje se uzimanje tečnosti.
7. Ukoliko se u promrzlom delu tela pojavi intenzivniji bol može se uzeti i neko sredstvo protiv bolova. Deci takođe možete dati nešto protiv bolova (paracetamol ili ibuprofen, u dozi u skladu sa njegovim uzrastom) detaljno se pridržavajući uputstva proizvođača. Ukoliko dete nije ranije uzimalo ove lekove, pre davanja leka obavezno konsultujte svog pedijatra zbog moguće alergijske reakcije.

Šta ne treba da radite?

• Nikada nemojte trljati površinu promrzlog dela tela ili stavljati sneg na nju! Trljanjem se dodatno oštećuje tkivo.
• Nemojte bušiti plikove na promrzlini! Lagano ih prekrijte sterilnom gazom ili čistom suvom tkaninom kako biste sprečili infekciju.
• Nemojte stavljati promrzle delove tela na radijator, zagrevati ih vrućim oblogama ili termoforom ili ih prinositi otvorenim izvorima toplote kao što je vatra.

Kada bi trebalo da se obratite lekaru?

Ukoliko primenite zagrevanje toplom vodom, a i dalje se ne vraća osetljivost i normalna boja kože u roku od 20 minuta, ili ako se pojave plikovi ili koža postane modra i otečena, neophodan je pregled stručnog lica!

Hladni predmeti i promrzline

Smrzavanje vlažnih delova tela (posebno jezika i usana) se može dogoditi i njihovim priljubljivanjem uz hladne metalne predmete, što se uglavnom dešava kod dece u igri.

Kako postupiti

1. Nemojte vući smrznuti deo tela.
2. Stavite toplu (nikako vrelu) vodu na površinu predmeta ili kože koja se spojila sa objektom.
3. Kada se koža počne odvajati, nežno pomozite detetu da se odvoji od metalnog objekta.
4. Tretirajte povredu kao otvorenu ranu.

Tekst preuzet sa portala Gradskog zavoda za javno zdravlje.