Kako se zaštititi od gripa?

Epidemije sezonskog gripa koje se javljaju skoro svake godine najčešće su uzrokovane virusom tipa A. Stalne manje promene u antigenima virusa uzrokuju stalnu cirkulaciju virusa u prirodi, a kod većih promena dolazi do novih podtipova.

Prenos virusa gripa

Osnovni put prenosa gripa je kapljični (vazduhom). Virus se izlučuje kašljanjem, kijanjem i govorom. Zatvoreni prostori naročito su pogodni za njegovo širenje. Osim kapljičnim moguć je prenos direktnim ili indirektnim kontaktom (rukama, preko predmeta i sl.) kada kapljice ili izlučevine iz nosa i grla dospeju na ruke ili druge površine i ako nečistim rukama dodirujemo svoja usta, oči ili nos.

Odrasla osoba je zarazna tri do pet dana od početka bolesti, a deca do sedam dana. Retko bolesnik može biti zarazan i duže vreme, do dve sedmice.

Simptomi

Radi se o zaraznoj bolesti disajnog sistema koja se prenosi sa osobe na osobu uglavnom kašljanjem, kijanjem i bliskim kontaktom uzrokovana virusom gripe. Svaka osoba bilo kog uzrasta može da se zarazi gripom. Od ostalih uobičajenih virusnih infekcija disajnih puteva od kojih su najčešće prehlade, grip se razlikuje po naglom početku i razvoju simptoma bolesti (unutar 3-6 sati).

Bolest u pravilu započinje vrlo naglo. Uz povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima te osećaj potpune klonulosti i nemoći mogu se, iako ređe, pojaviti još mučnina, povraćanje, gubitak apetita te probavne tegobe. Temperatura može biti izrazito visoka, veća od 40 Cº i često popraćena osećajem hladnoće (groznicom) ili drhtavicom.

U početku obično bolesnik nema simptoma vezanih za disajni sistem, ali nakon dan-dva pojavljuju se grlobolja, otežano disanje na nos i suhi nadražajni kašalj. Temperatura obično ostaje povišena četiri do šest dana.

Oporavak je relativno spor i dug. Kašalj, umor, bezvoljnost, slab apetit i slične tegobe mogu potrajati i nekoliko sedmica. Tako težak i potpuno razvijen oblik bolesti najčešće se susreće kod bolesnika koji pre nisu preboleli grip, odnosno kod onih koji nemaju nikakvu imunost na tada cirkulirajući tip virusa. Bolest tog tipa se, dakako, može pojaviti i u blažem obliku te katkad nalikuje običnoj prehladi.

Grip je i mnogo opasnija bolest koja može izazvati i po život ozbiljne komplikacije, pogotovo kod starijih osoba ili hroničnih bolesnika koji boluju od oboljenja srca i pluća.

Lečenje

Lečenje gripa sastoji se u mirovanju, nadoknadi tečnosti (topli napici), uzimanju sredstava protiv temperature i kašlja. Mere i postupke za snižavanje temperature zovemo antipirezom, a uključuju trljanje alkoholom, odnosno primenu hladnih obloga i tuširanje bolesnika te primenu lijekova (antipiretika).

Koristiti kapi za nos (ukoliko je zapušen) kojima se smanjuju natečenost nosne sluznice i sekrecija (curenje iz nosa). Međutim, kako se brzo pojavljuju neželjeni popratni učinci, odnosno osušenost sluznice, kapi za nos treba racionalno upotrebljavati. Upotreba pastile za grlo ublažuju simptome bolesti.

Antibiotici nisu učinkoviti jer je grip VIRUSNA BOLEST.

Antivirusne lekove treba koristiti samo po preporuci lekara.

Lekaru treba otići samo ako temperatura traje duže od četiri, pet dana, ako postoji poremećaj disanja (teško disanje, ubrzano disanje, jak kašalj, bol u prsima) ili se javi vrtoglavica, povraćanje i proliv, te pojavi povišena temperatura ponovo, nakon poboljšanja stanja, a kod starijih osoba ili hroničnih bolesnika ukoliko dođe do komplikacija bolesti.

Što više unositi hranom dovoljno vitamina, naravno,oni ne sprečavaju prenos virusa i nastanak infekcije, no povećanjem opšte otpornosti  utiču na lakše preboljevanje bolesti.

Prevencija

Nekoliko jednostavnih stvari o kojima svakodnevno treba voditi računa, kako bi se smanjio rizik od gripa:

Vakcinacija

Vakcinacija je jedina i najučinkovitija mera prevencije gripa i njenih komplikacija.

Vakcinacijom protiv gripa stiče se solidna zaštita od oboljevanja i mogućih, pa i fatalnih komplikacija. Zbog promena koje se stalno dešavaju kod virusa gripa, sastav vakcine se svake godine menja, za svaku hemisferu ponaosob.

Idealno vreme za vakcinaciju protiv gripa je u oktobru, odnosno u ranu jesen, pre širenja virusa gripa, budući da su potrebna dve sedmice da se zaštitna antitela razviju u telu. Međutim, vakcinacija se može provoditi i kasnije, sve dok virus gripa cirkulira.

Vakcinacija se preporučuje:

• Osobama starijim od 65 godina života

• Osobama obolelim od hroničnih bolesti kod kojih grip može izazvati ozbiljne komplikacije (hronični kardiovaskularni, plućni, bubrežni bolesnici, dijabetičari, transplantirane osobe, osobe sa patološkom pretilošću, osobe sa oslabljenim imunitetom, osobe na dugotrajnoj apirinskoj terapiji…)

• Zdravstvenim radnicima i ostalima koji učestvuju u nezi bolesnika

• Svima koji žele da smanje rizik od bolesti

Osobe koje ne mogu dobiti vakcinu protiv gripe:

• Deca mlađa od šest meseci

• Osobe s teškim, po život opasnim alergijama na vakcinu protiv gripa ili bilo koji sastojak u vakcini (želatin, antibiotici ili drugi sastojci)

• Potreban je oprez kod ljudi koji su alergični na jaja, i onih koji su imali Guillain-Barre sindrom

• Osobe koje se trenutno ne osećaju dobro

 Ostale mere

 •Izbegavati gužve, skupove i zatvorene prostore

•Brisati maramicom nos i usta kad se kašlje i kiše

•Nakon korišćenja maramicu baciti u smeće

•Prati ruke često sapunom jer to smanjuje rizik

•Ako sapun i voda nisu dostupni, koristiti sredstva na bazi alkohola

•Izbegavati dodirivati oči, nos i usta jer rukom sa zagađene površine možete preneti virus u oči, usta ili nos.

•Izbegavati bliski kontakt sa bolesnim ljudima – treba biti udaljen od bolesnika barem jedan metar

•Ne posećivati bolesnika ako nije neophodno.

•Ako ste bolesni, ostanite kod kuće i ograničite kontakt sa drugim osobama

•Održavajte higijenu okoline – čišćenje, provetravanje prostorija, dezinfekcija površina.