Sa ove tačke gledišta , izlazak naših evolutivnih predaka na kopno ne deluje kao posebno veliki podvig. Međutim, upravo taj čin zaokuplja umove naučnika vekovima unazad.
Neka od glavnih pitanja jesu kako su te prve životinje koje su napustile vodu uspele da pobede gravitaciju – korak koji je bio neophodan da bi mogle da pomeraju telo, ili, pak, kako su razvile sposobnost hodanja.
Neke od odgovora naučnici su dobili proučavanjem fosila, pogotovo na pitanja kada su i kako kičmenjaci razvili fizičke karakteristike neophodne za prelazak na kopno. Nove detalje o ovoj epizodi evolutivne istorije donosi nam najnovije istraživanje sa američkog Univerziteta Njujork objavljeno u časopisu Cell. Istraživački tim tvrdi da su neuralne mreže koje omogućavaju hodanje najverovatnije postojale mnogo pre nego što su se noge razvile kod prvih životinja koje su napustile vodu. Ovde je presudna bila činjenica da kopnene životinje i ribe i dan-danas imaju isti sklop mreža, pa se zato smatra i da je njihov poslednji zajednički predak – riba koja je postojala pre oko 420 miliona godina – najverovatnije imao takav sistem mreža koji je koristio ne bi li se kretao po vodi.
Istraživači tvrde da je ribama bilo potrebno nešto više od nogu kako bi mogle da hodaju, i da su se razvile neuralne mreže u mozgu mnogo pre nego što su dobile noge – čak milionima godina pre pojave nogu i stopala. Do ovog zaključka došli su proučavajući male raže, ribe koje se kreću malo iznad dna okeana pomerajući svoja zadnja peraja levo-desno – na sličan način kao što pomeramo noge kada hodamo.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.