Kako smo izašli iz vode? (2. deo)

Štaviše, ove mreže kodiraju slični geni, koji su pronađeni i kod malih raža i kod kopnenih kičmenjaka, ali i kod njihovog zajedničkog pretka koji je živeo pre 420 miliona godina.

Raže nisu jedine „hodajuće“ ribe koje postoje i danas – tu su i neke vrste pećinskih riba koje koriste peraja da bi hodale po rečnom koritu. Tu spadaju i ribe dvodihalice, koje naizmenično pomeraju svoja peraja kako bi se kretale u vodi. Pored toga, naučnici su dosta vremena posvetili proučavanju riba koje se kreću i po zemlji, i to bez ikakve pomoći vode.

Najčešći predmet njihovih studija su gorepomenute ribe dvodihalice, ali i takozvani glavoči, koji se kreću napred pomoću svojih prednjih udova. Ova nova studija važna je i sa naučnoistraživačkog stanovišta, jer pokazuje da, samo po sebi, istraživanje fosilnih ostataka nije dovoljno za razumevanje evolutivne prošlosti. Fosili nam dosta toga govore o anatomiji i obliku nekog organizma, ali nam veze među životinjama koje su i danas žive kazuju mnogo – čak više od fosila, otisaka stopala, i kostiju – o našim precima.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs