Kako spasiti vezu ukoliko partner iznenada ostane bez posla?

„Kao da Vas neko pogodi kamenom“, tako Belinda opisuje dane otkad je nezaposlena. „Imate određeni pogled na sebe i taj osećaj vrednosti vezan je za posao koji imate.“

Bio je mart. Svuda su ljude otpuštali. Ni na koji način nije mogla da računa da će uskoro dobiti drugi posao. Ona i njen partner Džordž kupili su svoj prvi dom u sidnejskom predgrađu Kogarah nekoliko godina ranije, a računi su bili visoki. Sada će po prvi put morati da se osloni na njega zbog novca.

„Samo sam se držala za glavu i govorila„ Šta ćemo? “, kaže Belinda.

Ona je zarađivala više u domaćinstvu, zarađujući oko 100.000 do 110.000 dolara godišnje u medijskoj agenciji, u poređenju sa Džordžovih 65.000 dolara. Nije izgubila samo platu, već i ekonomsku slobodu.

Njoj je neugodno da dozvoli Džordžu da plati kad zajedno idu u kupovinu. Ponekad insistira i stavi račun na svoju kreditnu karticu, znajući da time samo gomila svoj dug. „Nije najbolje rešenje, ali osećaj da se ne možete osloniti na sebe, da nemate tu nezavisnost – to je na neki način sramotno.“

Za Džordža su pritisci različiti. „Znam da ne mogu da izgubim posao“, kaže on. „Mnogo toga zavisi od mene. U ovoj ekonomiji, čak i ako ste najbolji radnik na svetu, možete izgubiti posao. “

„Nismo postavili granice, a možda je to bila greška“

„Prvo i najvažnije pravilo je osigurati da postoji zaista čvrsta, otvorena komunikacija“, kaže Nik Tebi, nacionalni izvršni službenik za australijske odnose. „Ako pređete u situaciju gde se jedna osoba u vezi oslanja na drugu… mogu postojati problemi vezani za poverenje i osećaj krivice koji ne moraju biti opravdani, ali su ipak prirodni.“

„Veza mora biti jaka, partneri moraju biti posvećeni jedno drugom, pre nego što nekome postanu podrška, ne samo finansijska, već i emocionalna“ – Lucija Vivijanko

Ko se odjednom nađe u situaciji da jedini u vezi zarađuje može imati poteškoća s poverenjem da drugi pametno troši njihov novac.

Zavisna osoba može osećati krivicu što se mora osloniti na partnera i za najmanju kupovinu. „Ta osećanja mogu biti tu“, kaže Tebi, ali „to što to može dovesti do napetosti nije nužno znak slabe veze“.

Iskrenost prema svojim osećanjima je važna, ali pragmatični razgovori o potrošnji i ulogama u domaćinstvu su jednako vredni. „Dogovorite se kako ćete se izboriti sa novom promenom dinamike u domaćinstvu“, objašnjava Tebi. „Ako imate otvorenu komunikaciju s poštovanjem, puno je toga što možete postići.“

Lucija Vivijanko, muzičarka i učiteljica koja živi u Rimu, nije iznela očekivanja svom partneru nakon što je on izgubio posao i preselio se u njen stan. „Nismo postavili granice, a možda je to bila greška. Ali kad ste zaljubljeni, ne želite da postavljate granice – i tu sve počne! “

Posle godinu i po dana podrške partneru, veza se završila.

„Vaš komfor je izuzetno važan“

Belinda je uživala u slobodi da kupuje stvari za sebe ili za kuću kad god joj se prohtelo. Sada te navike suzbija, prvo se konsultujući sa Džordžom. Uvek je bio malo konzervativniji u trošenju.

Čim je ostala bez posla, Belinda je odmah zaustavila  nepromišljenu potrošnju i izračunala koliko dugo mogu preživeti od njene otpremnine. Sada par komunicira i pravi kompromise oko kupovine. Ponekad će kupiti nešto što nije neophodno, poput mladice limuna, ako se slože da to mogu priuštiti.

„Cilj nije asketski život“, kaže Džordž. „Često vam treba taj osećaj komfora, da se počastite nečim bez računice, inače vaše mentalno stanje može patiti.“

Za vezu je važno održavati dinamičnost, raditi nove stvari, kako bi se održao taj osećaj posebnosti“, kaže Belinda. Ti gestovi ne zahtevaju uvek trošenje novca. „I dalje ćemo otići na kafu možda jednom nedeljno. Ali sada imamo nove male zajedničke rutine, poput čitanja za doručkom i igranja sa našim mačkama. “

„Ne znači da odnos nije fer“

Uloge se mogu promeniti u domaćinstvu kada osoba u njemu izgubi posao. To može biti posebno izazovno za osobu koja je inače zarađivala više u domaćinstvu, kaže Tebi.

Vanredni profesor Geri Karankas, direktor Laboratorije za nauku o odnosima odraslih sa Univerziteta Diken, kaže da će čak i u egalitarnim odnosima uloge i odgovornosti možda morati da se promene.

„To ne znači da su stvari neravnomerne, već je samo došlo do preraspodele“, kaže on.

Dodaje da su spremnost za prilagođavanje novim pravilima i normama unutar odnosa podjednako važne kao i jasna komunikacija.

Belinda kaže da je osećala pritisak da više doprinosi  kućnim poslovima nakon što je prestala da radi, ali na kraju su odlučili da podela kućnog rada ostane što egalitarnija.

Par naizmenično kuva večeru, a Džordž vikendom čisti kupatilo i tako dalje. „Nismo želeli da se to oseća kao velika promena“, kaže Belinda.

„Nije sva podrška jednaka i nije sva podrška dobra“

Džordž kaže da je važno zadržati perspektivu. Između gubitka posla i 1. avgusta, Belinda se prijavila na 138 oglasa za posao.

Belinda kaže da je izražavanje nezadovoljstva Džordžu i slušanje kako se on oseća presudno kako za zdravlje njene veze, tako i za njen vlastiti način razmišljanja. Zakopavanje tih neprijatnih osećanja, ona kaže, „stvara čudnu napetost“.

„Ukoliko imaš predosećaj da veza neće uspeti, poslušaj ga“ – Lucija Vivijanko

„Samo pokušavam da prihvatim pristup da je to strukturni problem ekonomije“, kaže Džordž. „Više je onih koji traže posao nego što ima poslova … ako se vratite korak unazad i strukturno ga pogledate, bićete skloniji da oprostite.“

Karankas kaže da pojedinci moraju da vode računa o onome što drugom može biti potrebno emocionalno. Ako se neko oseća loše, možda je pogrešno vreme za pružanje saveta. Ako je neko očajan, podstrekivanje tog osećanja neće biti toliko efikasno kao pokušaj podizanja njihovog samopoštovanja.

„Nije sva podrška jednaka i nije sva podrška dobra“, kaže Karankas.

Belinda je zahvalna na Džordžovom razumevanju. On ne razgovara s njom sa snishodljivošću, kaže ona. Umesto toga, on je ohrabruje, podseća je da to mogu da prebrode i da mogu da planiraju unapred.

Ta finansijski zavisna osoba je biće koje volite, kaže Džordž, a ne unos u bilans stanja.

„Prati svoj instinkt“

Iako Vivijankina veza nije preživela, ona kaže da finansijska neravnoteža nije bila srž kolapsa.

„To mora biti jaka, posvećena veza pre nego što uskočite u podršku nekome, ne samo finansijski, već i emocionalno, i psihološki“, kaže ona.

Ponovo bi finansijski podržala nekoga koga je volela. Ona bi to, međutim, učinila malo drugačije. „Mislim da će, ako veza nema odgovarajuću osnovu, odgovarajuću strukturu, biti prilično izazovno.“

„Mislim da ne bi trebalo da očekujem nikakvu nadoknadu“, kaže ona. „To je ono što mislim da sve ruši.“ To mora biti poklon, kaže ona, dat dobrovoljno i otvoreno i ne očekujući ništa zauzvrat. Radnja, a ne transakcija, u ljubavnoj vezi.

„Teško je to priznati, ali morate biti iskreni. Ako osećate da to neće uspeti, sledite svoj instinkt i recite „Volim te, ali ne mogu da ti pomognem“. “

Imena u tekstu su promenjena jer su sagovornici želeli da ostanu anonimni.