„Večeras, Gospo, u Kneza na balu, igraćemo opet burni vals ko prije, s radošću na licu minućemo salu, kao da nikada ništa bilo nije“ – poručivao je neznanoj dragoj pesnik Jovan Dučić.
Imajući u vidu činjenicu da su dvorske i građanske zabave krajem osamdesetih godina 19. veka postale deo svakodnevnog života srpske elite, ne čudi što su upravo balovi inspirisali ovog osvedočenog književnika i bonvivana da napiše čuvene stihove.
Najsvečanije zabave bile su veliki dvorski balovi, čije obrasce je postavila kraljica Natalija Obrenović. Pisani tragovi istorije kažu da je novogodišnji bal počinjao u deset sati uveče i trajao do duboko u noć. Prisustvo takvoj svečanosti podrazumevalo je poštovanje kodeksa ponašanja. Tako je svaka dama dobijala na ulazu knjižicu u koju je upisivala partnera za svaku igru i strogo se vodilo računa da pripadnice „lepšeg pola“ ne ostanu dugo bez kavaljera, a ako bi se to, slučajno, dogodilo, u pomoć su priskakali „rezervni partneri“.
Raspored igara je veoma poštovan i iz sačuvanih svedočanstava zaključujemo da je repertoar imao izuzetno izražen nacionalni duh sa pridodatom „evropskom formom“. Obično se počinjalo intoniranjem kola, od kojih su mnoga bila nazvana po članovima dinastije Obrenović – kolo kralja Milana, kraljice Natalije, kraljice Drage, a zatim su sledile polka, mazurka, valcer, pa ponovo kolo, neretko „Srbijanka“…
Poštovao se, naravno, i „dress code“. Toalete su bile dugačke, sa šlepom i naročito su se cenile one koje su šivene u salonu „Kod Fransise“ u Beču ili u peštanskoj „Monasterliji“, dok je kraljica Natalija najviše cenila modele nastale u Parizu.
Muškaci su nosili frakove, oficiri paradne uniforme, ukrašene ešarpama, perjanicama i ordenjem. Najotmenijom bojom smatrala se jedna nijansa ljubičaste, poznata kao „heliantrop“. Svile za večernje haljine uglavnom su dopremali trgovci iz Venecije, Pariza i Lila. Dame i gospoda su se brižljivo pripremali za svaku balsku sezonu, jer su dobar ukus u odevanju i odabiru nakita bili smatrani simbolima prestiža.
Novine koje su uvođene u oblačenju ponekad su nailazile na podsmeh patrijarhalno nastrojenih hroničan. Ilustracije radi, Milan Đ. Milićević je 1881. rezignirano primetio: „Čudno palilo u žena. Nešto im je trebalo, ne znam, ali lepše nisu – sve naprašile kose tako da imahu sede vlasi, kao babetine. E, moda mora načiniti od ljudi budale“.
Dvorska svita je neretko posećivala i zabave održavane svake druge subote u „Oficirskom domu“, te balove u organizaciji „Trgovačke omladine“ i „Ženskog društva“, na kojima je poštovan gotovo istovetan ceremonijal kao na dvoru: pokazivanje pozivnica, odgovarajuća odeća i do tančina određen „ritam“.
Veliku pažnju izazivala su , takođe, „primanja“ kod kraljice Natalije – nedeljom pre podne i četvrtkom uveče. Posle crkvene službe kod kraljice su se okupljali najbliži prijatelji, koji su se kratko zadržavali, dok su na nedeljna popodnevna posela dolazili političari i viđeniji beogradski trgovci sa ženama i kćerkama, a program je trajao od pet do osam uveče.
Večernji prijemi na dvoru četvrtkom, od milja nazvani „večernike“, počinjali su u osam uveče i trajali do ponoći. Zvanice su bile iz „intimnijeg“ kruga nego na balovima i po pravilu u takvim prilikama nisu dolazile strane diplomate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
