Kako su nastale petarde: Kratka istorija „pucanja zbog veselja“

Petarde su u Evropu stigle u 13. veku iz Kine, zahvaljujući Rodžeru Bejkonu, jednom od prvih Evropljana koji je proučavao barut i njegov potencijal. Barut je, inače, otkriven u Kini u 7. veku, slučajno, ili od strane alhemičara koji su tražili eliksir života, piše Pun kufer.
Zanimljivo je da je kineski vojnik Li Tan u 9. veku prvi koristio barut u vojne svrhe. Kroz vekove, barut je evoluirao, a početkom 10. veka petarde su postale oružje koje je imalo za cilj zastrašivanje, a ubrzo i nanošenje štete.

Petarde su se u početku koristile kao vojna oružja, a u 11. veku su bile sve eksplozivnije. U Evropi su ih prvi put upoznali Englezi kroz rad Rodžera Bejkona, dok su ih Italijani dobili od Marka Pola krajem 13. veka.
U Italiji, vatromet je postao umetnička forma tokom renesanse, a ubrzo su petarde postale popularne u celokupnoj Evropi, posebno na kraljevskim zabavama i javnim događanjima.

Međutim, iako petarde donose veselje mnogima, one su izuzetno opasne, kako za ljude, tako i za životinje. Mnoge životinje, posebno psi i mačke, pretrpe ozbiljan stres usled glasnih zvukova petardi, a ponekad mogu čak i da preminu od straha. Nije neuobičajeno da životinje beže, skrivaju se, pa čak i da dožive srčani udar zbog panike. Takođe, ljudi se često povređuju od petardi, bilo zbog nepravilne upotrebe ili iznenadnih eksplozija.

Zbog opasnosti koje petarde nose, mnoge zemlje su uvele zabranu njihove upotrebe, a koriste se samo u specijalnim prilikama i pod strogim nadzorom. U poslednje vreme sve više se traže alternativna rešenja koja nude svetlosne efekte, ali uz mnogo manju buku, kako bi se smanjila opasnost za sve učesnike, uključujući i naše četvoroške prijatelje.