Kako su nastali žuti i crveni kartoni u fudbalu?

Ovakvo njihovo ponašanje čini odluku jasnom svim igračima, gledaocima i drugim zvaničnicima. Boja ili oblik kartona koji koristi službeno lice ukazuje na vrstu ili težinu prekršaja i visinu kazne koja će se primeniti. Žuti i crveni kartoni su najčešći i označavaju opomene i isključenja.

A tih kartona nije bilo u fudbalu do 1970. kada su prvi put upotrebljeni na Svetskom prvenstvu.

Kenet Džordž Aston, učitelj engleskog jezika, vojnik i fudbalski sudija, odgovoran je za mnoge važne događaje u fudbalskom suđenju uključujući uvođenje sistema žutih i crvenih kartona.

Priča o kartonima počinje 1966. nakon konfuzije na utakmici Engleske protiv Argentine na Svetskom prvenstvu a u vezi sa disciplinskim merama sudije koji je klaznio Džeka Čarltona, engleskog odmbranbenog igrača, kasnije i menadžera. Čarlton je pozvao kancelariju za štampu u kojoj je Aston bio smešten (kao šef sudija Svetskog kupa), kako bi potvrdio informaciju koju je pročitao u novinama da ga je Kreitlein rezervisao.

Aston je, vozeći se od stadiona Vembli do Lankaster kapije iste večeri, razmišljao i Čarltonovoj zbunjenosti.

Kada je stao na raskrsnici sa semaforima u ulici Kensington High Street, Aston je shvatio da je šema kodiranja boja zasnovana na principu upozoravajuće trepćuće žuto („zaustavi ako je bezbedno“) i crveno (stoj).

Ovaj princip na semaforima mu se učinio kao dobar za prevazilaženje jezičkih barijera i za objašnjavanje igračima i gledaocima da su opomenuti ili isključeni.

Aston je kasnije objasnio da je po dolasku u svoj dom rekao to svojoj supruzi Hildi, koja je otišla u drugu prostoriju i posle nekoliko minuta se vratila sa dve „karte“ od građevinskog papira. Isekla ih je da stanu u džep njegove košulje.

Ove karte su takođe usvojene – sa odgovarajućim razlikama u zavisnosti od pravila – u ragbiju, vaterpolu i drugim sportovima.

Kenet Džordž Aston je rođen 1. septembra 1915. a umro je 23. oktobra 2001.

Povodom njegove smrti Njujork Tajms je napisao da je on dugogodišnji britanski sudija, koji je sudio uvodnu utakmicu finala Svetskog prvenstva 1962. u Čileu. U sledećoj utakmici između Čilea i Italije u Santjagu, zamenio je zakazanog sudiju zbog povećanja napetosti.

Italijanski novinari su pisali s omalovažavanjem o čileanskim ženama što je razbesnelo Čileance. Atmosfera je bila toliko naelekstrisana da su naoružani policajci ušli na teren da pomognu Astonu da zadrži kontrolu.

Nakon povlačenja iz suđenja, 1964. Aston je postao predsednik međunarodnog sudijskog komiteta FIFA-e, upravnog tela ovog sporta, a potom i njegov glavni sudijski instruktor, podsetio je Njujork Tajms.