Kako su u osnovnoj školi u Čumiću kod Kragujevca đaci „uveli” uniforme: Plave i crvene su, i na njima je grb u obliku žira

– To nisu đačke bluze i kecelje, kao nekada, mi ih zovemo uniforme a u pitanju su duksevi, kaže Aleksandar Jovanović, direktor škole dok nas „uvodi” u priču.

Učenički parlament diskutujući na razne teme došao je i do toga da jedna od najbitnijih smanjenje socijalnih razlika u školi.

– Sami su došli do zaključka da je to najvidljivije preko garderobe i saopštili mi to a ja sam im rekao da je jedini način da se to izbegne uvođenje đačkih unoformi. Njima se prvo svideo taj pojam i krenuli su sami da istražuju po internetu razne modele takvog „oblačenja” sa ciljem da sagledaju „kako bi to izgledalo u njihovoj školi”. Odabrali su model kakav postoji u jednoj privatnoj engleskoj školi u Beogradu i prilagodili svojim potrebama i ukusu, ističe direktor Jovanović.

Takođe učenici su sami, „bez ikakve pomoći” odabrali materijal i vrste dukseva, kao i nijanse boja – crvene za devojčice i plave za dečake.

Potom je njihova inicijativa i rešenost da ostvare ovu ideju prošla sve zvanične instance.

– Savet roditelja se sa njihovim predlogom saglasio – jednoglasno. Svi su bili emotivno vezani za period svog školovanja i ova ideja ih je „vratila” u „obrazovni sitem njihovog detinjstva”, nastavlja naš sagvornik dodajući da je ovu odluku potvrdio i Školski odbor „bez problema”.

Plave i crvene uniforme zvanično su uvedene, prošlog meseca, 20. marta.

Iako su svi roditelji „bez protiv” bili za ovakav „povratak đačkih uniformi” kako ne bi sav trošak kupovine dukseva „pao” na njih Jovanović je pronašao i dvoje sponzora, Jelu Balnfaz iz Čumića i firmu Nikol sistemi iz Trnave, pa je uz njihove donacije i šivenje jedne kragujevačke firme cena dukseva ispala mnogo povoljnije.

Za one školske drugove, čijim porodicama je i taj izdatak bio udar na kućni budžet sami đaci su organizovali školski vašar na kome su prodajući različite proizvode obezbedili dovoljno novca da svih 110 učenika u osam razreda škole bude „obučeno” u crveno-plave boje. I, to svako sa po dva kompleta.

A, na grbu novih, njihovih „đačkih uniformi” žir – simbol hrastove šume u koju su Čumićani stigli početkom 18. veka i šljiva – zaštitni znak ovog kraja.

– Ne samo da je ovako mnogo lepše, bolje i praktičnije, već se deci dopalo jer osećaju duh zajedništva, veću pripadnost kolektivu, kao da su svi iz jednog odeljenja, zaključuje Aleksandar Jovanović.

Đak osmog razreda Aleksa Predojević (15), član Učeničkog parlamenta bio je inicijator akcije.

– Videli smo to kao ideju na internetu. Pronašli smo dizajn koji nam se dopao i kakav je već postojao u privatnim školama. Sve to izneli smo nastavnci Jeleni Milojević, koja vodi naš Parlament, ona je to prenela direktoru kome se ideja svidela. Održali smo nekoliko sastanaka i realizovali projekat, navodi on, dodajući da su „uspeli u svom cilju, ideji socijalne pravde da se sva deca preko garderobe izjednače u školi”.

Njegovu ideju u Parlamentu odmah je podržala i drugarica iz razreda Milica Lazarević (15) za koju je „ovo super”.

– Sada nema nekih preteranih razlika između nas, kada je garderoba i oblačenje u školi u pitanju, nadovezuje se ona, ne bez ponosa ističući „da je sve jako brzo realizovano i da ostvarenje ideje nije bilo komplikovano”.

Grb škole na duksevima Foto: Z. S. M.

Već spremaju i letnju varijantu Foto: Z. S. M.

Dečaci u plavom Foto: Z. S. M.

Foto: Z. S. M.

I, niko se nije bunio.

To naglašava i njihov vršnjak Mateja Vasiljević, koji nije učestvovao u radu Parlamenta ali mu se zamisao svidela pa je i on „stao iza nje” i pomogao da „zaživi”. Za Mateju je bitno „da su sada svi isti”.

– U školi smo, pa da se zna neki red, ozbiljan je on, ističući da „možda je nekom čudno što niko nije bilo protiv” ali zaista je tako.

– Složili smo se sa tim da uvedemo uniforme, dogovorili oko modela, boja, dizajna, grba na duksevima… Potrudili smo se da se svi predlozi saslušaju i uzmu u obzir sva izneta razmišljanja i ideje. Kada smo to „sklopili” u jedno, posle je sve išlo lako i glatko, kaže četrnaestogodišnja Sara Bogdanović.

Učenici svi radosni i spremno poziraju u crveno-plavim bojama dok ih fotkamo u đačkim klupama tokom nastave. Isti entuzijazam, elan i oduševljenje bez obzira na uzrast bilo da slikamo u četvrtom šestom ili osmom razredu.

– Ja pripadam generaciji koja je nosila đačke bluze i mi smo se tada borili i izborili da ih ne nosimo. Hteli smo da budemo originalni, drugačiji, svako svoj… Međutim, iznenadila nas je učenička zrelost kada su izneli svoju ideju, jer su istakli da nemaju sva deca iste materijalne mogućnosti i želja da se zbog toga niko neprijatno ne oseća u školi, iskrena je Jelena Milojević, profesorka ruskog jezika i koordinatorka Učeničkog parlamenta.

Bez obzira što je njena generacija tada bila protiv đačkih bluza i kecelja, sada ne može a da ne „prizna” da nije bila protiv ideje svojih đaka i ističe da joj je drago što su se deca sama izborila za svoj predlog i njihovo mišljenje uvaženo.

– Zaista je se sada oseća jači i izraženiji duh zajedništva u školi, smatra i ona.

Po rečima profesorke Milojević i direktora Jovanovića u čitavom ovom „poduhvatu” nisu zanemarivi njegovi i praktični i ekonomski momenti.

– Praktično, je jer roditelji više ne moraju da razmišljaju „šta će deca da nose u školu”. Takođe je i bezbednije jer su nas već obavestili da su ovako obučeni đaci mnogo uočljiviji, i samim tim bezbedniji, dok čekaju autobus posle škole. Dobro se pokazalo i kada smo ih zbog potreba nastave vodili i u grad jer se u gomili dece odmah vide i izdvajaju naši učenici, nabraja sve prednosti ovakvog odevanja Aleksandar Jovanović.

Trenutno u čumićkoj školi „Prota Stevan Popović” učenici razmatraju modele majica za letnji period a od septembra planiraju da uniformu kompletiraju i donjim delom. Da li će to biti farmerke, neka verzija trenerki… odlučiće i odabraće zajedno kao i uvek.

Ali, to nije sve. Učenička inicijativa za uvođenje đačkih uniformi inspirisala je i kolektiv škole pa se sada razmatra ideja da se i nastavnci „odenu” na sličan način kao i njihovi đaci.

Jedna od najstarijih škola u Srbiji

Osnovna škola u Čumiću „Prota Stevan Popović” najstarija je narodna (ne računajući manastirske) obrazovna institucija u Šumadiji i ovom delu Centralne Srbije. Podignuta krajem 18. veka (1792. godine) bila je prva i jedina prava škola u čitavom širem regionu. Jedna je od pet najstarijih škola u Srbiji.

Školu je osnovao prota Stevan Popović, tako što je u svojoj slavskoj sobi, došavši iz Iriga posle Kočine krajine, počeo da opismenjava Čumićane.

Prvi učenici škole sem protinih i Božićevih sinova, na početku bila su još i deca bogatijih Čumićanaca, kasnije i druga deca iz sela i okolnih sela koja su bila smeštena u vajatima podignutim za tu nameru oko samog zdanja škole.

Ostalo je zabeleženo da je jedan od najpoznatijih učenika ove škole bio i Toma Vučić Perišić, poroslavljeni vojvoda iz Prvog i Drugog srpskog ustanka i najmoćniji čovek u Srbiji, posle Miloša Obrenovića, u prvoj polovini 19. veka, čija je tetka bila udata u Čumiću.

Od tada do danas škola je više puta menjala ime i lokaciju. Od septembra 2006. čumićka škola nosi ime „Prota Stevan Popović”. Autentično zdanje protine škole pre nekoliko godina je premešteno u školsko dvorište i postalo je začetak etno sela u kojem đaci i posetioci ovog kompleksa mogu učestvovati u zanimljivim radionicama poput oslikavanja panjeva, izučavanja straih zanata ili se ogledati u zaboravljenoj veštini krasnopisa na voštanim pločicama.

Za Sretenje 2015. godine tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je školu u Čumiću „Sretenjskim ordenom” ordenom Drugog stepena za zasluge u prosvetnoj delatnosti a dobitnici su i Svetosavske nagrade za 2018. koju im je dodelilo Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Tragedija pred kojom čovek može samo da zanemi: Saučešće Nikole Dašića, gadonačelnika Kragujevca porodicama žrtava u Novom Sadu

Maša Cvetković Ženska mreža (SSP): Od krivičnih dela femicida i osvetničke pornografije i dalje ništa

Koncertni ciklus „Istočnik” u Srbiji: Divna Ljubojević i Melodi u Sabornoj crkvi u Kragujevcu

Ima nešto što nas spaja i ove godine: Festival najboljih rakija u kragujevačkom Exclusive event centru