Kako učimo da ne volimo sebe?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. doduse dosta elemenata za jedan clanak – recimo struktuiranje vremena i licni odnos jedinke prema svom vremenu (korisno, nekorisno, izgubljeno, dobro ulozeno) naspram perspektive drugih.
   kod introvertnih osoba takodje mnogi elementi teorije naprosto nisu primenljivi.
   potraznja „privlačno poznate“ (ili zapravo dead end) situacije ne mora nuzno da bude izraz nedostatka ljubavi prema sebi/ niskog samopostovanja. moze da bude i zapravo vrlo je cesta kod osoba sa kriminalnim dosijeom (silovatelja, prestupnika, nasilnika) itd.
   drugo, nekad nije ni rec o tome da osoba trazi takve situacije – npr. osoba koja zivi u siromastvu u ratnim podrucjima ili getu ce vise sresti nasilne osobe dakle tu je i socioekonomski kontekst koji ce oblikovati kvalitet necijeg zivota pa i sam zivot jedinke/iskustva/situacije.
   u svakom slucaju lep clanak.

2. Interesantno…. Vrlo pocan clanak. Hvala.

3. Samo želim da od sveg srca čestitam uredništvu Danasa i njegovom glavnom uredniku što je postavljen ovaj tekst koji je, istovremeno, i najbolji dokaz koliko mnogo Danas odskače u odnosu na sve duge dnevne novine u Srbiji. U ostalim dnevnim novinama ovakvih tekstova jednostavno nema ili su toliko retki (npr. u Politici i njenom Kulturnom dodatku) da više predstavljaju redak izuzetak nego pravilo.
   Što se tiče samog teksta – napisanog znalački – njegov sadržaj je više nego inspirativan i tera nas da dobro razmislimo o sebi, o našoj današnjici, ali još i više o našem detinjstvu omeđenom najrazlititijim nesuglasicama sa roditeljima, sa drugovima, sa celokupnom sredinom u kojoj smo odrastali. A ono što mi u ovom tekstu nedostaje jeste podvlačenje osećanja usamljenosti kod emocionalnog odbacivanja, a posledično i stvaranje preterane introvertnosti kod osoba koje su bile izložene nedostatku pažnje i zapostavljanju.
   Za nas koji smo odrasli, pa i omatorili, saveti i sugestije iz ovog teksta su odocneli što se tiče naših sopstvenih ličnosti, ali su više nego korisni kada su u pitanju deca i mladi ljudi na koje možemo, bar delimično, da utičemo. Kada bi autorka svoje izlaganje pojednostavila i učinila dostupnijim i ljudima nedovoljnog opšeg obrazovanja, ovaj tekst bi trebalo na neki način podeliti svim roditeljima u Srbiji.

4. Dobar tekst, ali bio bi još bolji da je jasno formulisan odnos roditelj-dete. Da li roditelj emotivno podržava ili ne svoje dete, to umnogome određuje detetovu sudbinu u odraslom dobu.
   Slažem se da se svesnim razmišljanjem i delovanjem može mnogo toga popraviti u odraslom dobu, ali to košta puno energije, stalnu koncentraciju na odnose i rizik od emotivne praznine i nezadovoljstva.

5. Teskt je preopširan sa dosta opštih mesta i fraza kojima se uobičajeno zaodevaju psiholozi. Postoji li nekakav egzaktan podatak da deca koja prođu kroz „obuku i školu mišljenja“ koju zastupa autorka bolje prolaze u životu?

6. Dovoljno je za početak uputiti lepu reč supruzi, sestri, bratu ili ocu u prisustvu dece i pokazati im ljubav kroz reči, a onda i delima. Uz osmeh. Prbajte, lako je.

7. Sjajan tekst! Hvala autorki!

8. izvanredan sadrzaj, pratim sa paznjom, mnogo pozdrava.