Dugo postoji teorija da ljudi govore zahvaljujući specijalizovanim jezičkim modulima koji postoje samo u mozgu ljudi, ali istraživači Medicinskog centra Univerziteta u Džordžtaunu su u svom novom istraživanju pokazali da ova teorija verovatno nije tačna.
Oni su zaključili da se jezik uči pomoću sistema u mozgu koji se koriste i za mnoge druge stvari i koji su evolutivno dosta stariji od jezika pa ih imaju i mnoge životinje. Tako, na primer, pacovi koriste iste delove mozga kada pokušavaju da izađu iz lavirinta.
Korišćeni su podaci istraživanja u kojima su proučavane deklarativna i proceduralna memorija. Obe su vrste dugoročne memorije: deklarativna se uglavnom koristi kada svesno oživljavamo svoje sećanja, a proceduralna je aktivna dok automatski obavljamo zadatke koje smo prethodno učili ponavljajući određene radnje, kao što je vezivanje pertli, ili znatno složenije sviranje muzičkog instrumenta. Deklarativna se uglavnom odnosi na sećanja koja možemo izraziti rečima i i pomoću ove memorije, recimo, pokušavamo da se setimo koje namirnice želimo da kupimo ili šta smo radili prošlog vikenda.
Istraživači sa Univerziteta u Džordžtaunu su pokazali da su osobe koje imaju razvijenu deklarativnu memoriju dobre u učenju novih reči, dok za gramatičke sposobnosti, odnosno povezivanje reči u rečenice, važe drugačije pravilnosti. Deca u maternjem jeziku ove sposobnosti stiču slično kao što uče da voze bicikl, proceduralnim učenjem koje se zasniva na ponavljanju sve dok ne postane neka vrsta navike. Sa druge strane, kada odrasli ljudi uče strani jezik, u početnoj fazi će ovo učenje biti povezano sa deklarativnom memorijom, a kasnije sa proceduralnom.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
