Kako uspostaviti zdrav odnos i sa roditeljima i sa partnerom?

Ali često se dogodi da kroz naš partnerski odnos preživljavamo nerazrešene odnose naših roditelja, pa se, na primer, svađamo i ljutimo na potpuno isti način na koji su to radili naši roditelji. Dešava nam se i da u trenutku dok se obraćamo svojoj deci prepoznamo  svog roditelja, od boje glasa, rečenica koje izgovaramo do načina na koji to činimo.

Praksa pokazuje da mnogi problemi parova nastaju jer se partneri nisu emotivno i finansijski odvojili od roditelja. Kako uspostaviti zdrav odnos sa roditeljima a da to ne ugrozi naš odnos sa partnerom?

Venčali ste se ili ste u ozbiljnoj vezi. Prošli ste sve faze upoznavanja sa roditeljima i rodbinom, venčanje i medeni mesec, na putu ste da postanete roditelji ili to već jeste. Formirali ste svoju porodicu. Živite u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima, ili, ako ste u mogućnosti, odvojeni ste u svom ili iznajmljenom stanu. Odrasli ste i preuzeli ste svoje obaveze. Ili bar mislite da jeste…

Nedeljni ručak

I onda dođe taj porodični ručak nedeljom… Divno zvuči. Ne morate da spremate i perete sudove, možete taj dan da se posvetite više sebi i deci, a i majke tako dobro kuvaju, sve podseća na detinjstvo i bezbrižnost. I taman kad ste pomislili da ste se iselili iz detinjstva i odvojili od  roditelja, u bezbrižnoj i opuštenoj atmosferi mislite kako je konačno došlo sve na svoje mesto, ali nije. Neka od najčešćih “bezazlena” pitanja roditelja kojima započne napeta situacija:

Šta misliš…? kojim se jedan od roditelja obraća direktno svom detetu, kao da je još uvek samo na svetu, čime partner automatski počinje da se vrpolji i želi da napusti i sto i razgovor.

Sećaš li se…? a onda neki događaj u kome druga strana nije učestvovala, uz pominjanje bivših momaka ili devojaka koji su bili divni, zlatni, prelepi, vredni, ili sve ono što vi evidentno niste.
Kako su ti roditelji…? obično pitanje za drugu stranu, koje počne bezazleno, ali se završi čuđenjem zašto nikada ne idete nedeljom kod njih.

Kada ste poslednji put…? tu obično usledi kritika za nešto što su oni primetili da treba odavno da se uradi, ali vi nikako da započnete.

Zašto…?  unuverzalno pitanje na koje možete da nižete niz ogovora i opravdanje zašto ste nešto uradili ili propustili.

Kada ćeš da…?  pitanje koje roditelji obavezno postavljaju svom detetu, ali samo u cilju da drugu stranu podsete da je nešto vreme da se uradi.

Ako tast “preslišava” zeta, majka će diskretno odvesti ćerku u kuhinju da pospreme sudove. Ako je došlo vreme da se snaji “očita”, otac će odvesti sina da mu pomogne, da nešto donese iz auta. Ako krenu pohvale, počinjete značajno da se gledate i podižete “borbenu gotovost” pitajući se šta ustvari žele da vam saopšte.

Prepoznajete li nešto od ovoga? Kako se osećate?

Zavisnost od roditelja

Napustili ste detinjstvo, ali da li ste se zaista iselili iz roditeljskog “zagrljaja”? Umete li da prepoznate osećanja koja vam se probude u ovakvim trenucima. Da li ste se zaista osamostalili, emotivno i finansijski, od svojih roditelja i sa lakoćom prevazilazite ovakve događaje. Da li rešavate ovakve situacije tako što prekidate kontakt sa roditeljima, a onda tu napetost preseljavate u odnos sa partnerom? Da li je “ćuti i trpi” i „ne ljuti onoga od koga zavisiš“ vaš izbor?

Time što ste napustili roditeljsku kuću, ili u njoj osnovali svoju porodicu, ne znači da ne možete imati dobre odnose sa roditeljima. Idealno je da ste od roditelja otišli sa ljubavlju, poštovanjem, i afirmacijom svega onoga što su učinili za vas tokom odrastanja. U tim okolnostima lako je uspostaviti dobre odnose, odvojiti se i nastaviti negovanje dobrih odnosa i sa roditeljima i sa partnerom. Ali ovo je retkost.

Ostali smo vezani za roditelje bar na neki način. Danas nam najčešće pomažu finansijski , što može da nam podriva samopoštovanje, i stvara osećaj da smo nesposobni da se brinemo o svojoj porodici. Pomažu u odgajanju dece, što može da dovodi u pitanje naše roditeljske sposobnosti. Živimo pod istim krovom, pa jedan od partnera uopšte nije ni izašao iz okrilja roditelja.

“Komplikovani” roditelji

Ostavljanje određene vrste roditelja je komplikovano. Onih gde je jedan od roditelja preminuo, ili su roditelji bili razvedeni, i sad je jedan roditelj ostao sam i usamljen. Često ostavljamo roditelje čiji je beživotni brak, odavno lišan strasti, funkcionisao “zbog dece”, i sad sabotiraju svaki vid osamostaljivanja.

Ako su vaši roditelji već oboleli, ili su već stari i potrebna im je vaša pomoć, onda morate da se, kao tim, dogovorite kako ćete rešavati sve probleme u vezi sa negom i brigom o roditeljima. Ovde su neki izbori teški, ali ako ste se opredelili da vaš brak i primarna porodica imaju prednost, odluke ćete donositi u skladu sa tim. Ako  imate finansijskih teškoća i morate da živite sa bolesnim roditeljema, potražite dodatnu pomoć.

Poštujte svoje roditelje i njihovu životnu mudrost u određenim pitanjima. Kada ih pitate da vam ponude svoje uvide, morate biti jasni da tražite informaciju i savet, ali da zadržavate svoje pravo na konačnu odluku. I ono najvažnije, uvek konsultujte svog partnera pre nego što tražite bilo šta od roditelja, tako se on neće osećati isključen iz tih dogovora.

Jedan od načina da ne dođe do nesporazuma je da, na početku braka ili zajedničkog života, napravite dogovor o posetama i boravku tokom praznika i vikenda kod roditelja. Svaka porodica ima svoju tradiciju i rituale, pa vrednosti jednog neće biti u skladu sa drugim, ako nema dogovora, svako će “vući na svoju stranu” i brzo će doći do nesporazuma. Ako vi imate međusobni dogovor, lako ćete ga predočiti roditeljima.

Skloni smo da, na početku braka, delimo sa roditeljima slabosti naših partnera. Nemojte to da radite, ma koliko da vam prija podrška roditelja u tom trenutku. Vi ćete se pomiriti i zaboraviti ali roditelji neće. To mogu u nekom kasnijem trenutku da iskoriste da bi manipulisali situacijom i kontrolisali vas, a vi ćete se osećati loše jer ste izneverili partnera. Ponekad ovakvi obračuni mogu biti zastrašujući, recimo u periodu razvoda, i mogu ozbiljno da naruše mogućnost pomirenja i bilo kakvog dogovora.

Najteži slučaj održavanja kontakta sa roditeljima je kad oni ne odobravaju vaš izbor.

U takvim situacijama je teško održavati kontakt, a da jedna strana ne bude ljuta ili povređena. Ako se nađete u takvoj situaciji, nemojte da dozvolite da sukob dođe do tačke uništavanja odnosa sa roditeljima ili partnerom.  Potpuna izolacija i prekid odnosa može da ugrozi i fizičko zdravlje. Roditeljsko neodobravanje supružnika stvara nepoverenje, kritike i sukobe u braku. Pokušajte da negujete bračni odnos, a ako shvatite da ne uspevate sami u tome, obavezno potražite stručnu pomoć. Ponekad je dobro da ljubazno ali čvrsto podržite svog partnera i zaštitite ga, bez obzira što su možda namere vaših roditelja dobre, ali ste procenili da su kontraproduktivne.

I uvek imajte na umu da odnos sa roditeljima nije jednokratni događaj, i nije ograničen na prve godine braka. Iskušenja će biti stalno i biće ih dok su roditelji živi. Ono što su propustili u odnosu sa vama produžiće u odnosu sa unucima, zato je potrebno da stalno negujete i čuvate taj osetljivi odnos.

Pogrešno je truditi se da u potpunosti izbegnemo “model” naših roditelja. Potrebno je da ga prepoznamo i popravljamo ono što nije valjalo, da ne bismo isto grešili u našim novim porodicama.

I jedno “malo pravilo”

Partner o svojim roditeljima može da kaže šta god mu “padne napamet”, vi o njima ne. Pokušajte da zadržite poštovanje kao preduslov dobrih odnosa.