Kakva budućnost čeka termoelektrane i ugalj?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nemačka se je javno izjasnila da će razmatranje prestanka korišćenja uglja odložiti za 2035 odnosno 2039, tako da …

   1. Tako je Nikola, zarad 1-2% pokrivanja potrošnje treba izgraditi 800 malih hidro elektrana.

2. Nuklearna elektrana je najbolja i najjeftinija iz mnogo razloga. Kapacitet prema footprintu je izuzetan, a 4. i 5. generacija reaktora je veoma modernizovana u smislu kontrole, upravljanja, hladjenja, itd. Nije samo u pitanju proizvodnja energije, vec zemlja dobija strucnjake iz te oblasti, siri primenu nuklearne tehnike i svrstava se u red razvijenih zemalja koje su energetski nezavisne.Pored toga stanovnistvu treba omoguciti da na svoje kuce ugradi solarne panele, a proizvedenu struju bi EPS odmah preuzimao. Baterije koje poskupljuju investiciju ne bi bile potrebne. Ti proizvodjaci bi placali samo razliku u potrosenoj/proizvedenoj struji.

   1. A, ko bi kod nas održavao nuklearne elektrane? Da li bi i kakovog kvaliteta nabavljali rezervne delove? Ne zaboravi gde živiš …
      „…a proizvedenu struju bi EPS odmah preuzimao.“ od tog posla nema ništa. Svakoga su odj ko je išao da se raspita za to

      1. Postoje uslovi, a to je da padne ovaj rezim, a da se prethodne barabe ne vrate. Uredjena zemlja se ne daje i ne kupuje, za nju se mora boriti. Kasnimo, ali ako oborimo komuniste i njihove potomke i demontiramo sluzbu tada se sticu uslovi za normalnu drzavu.

         1. Hahhaha oni su komunisti isto toliko koliko ste i vi četnik. Ne lupajte molim vas,daleko je to komunizma.

3. Najeftinija i najisplitivija je izgradnja Mini Hidroelektrana koja je u Srbiji stigmatizovana do neslućenih razmera da su u stanju da ruše privatnu imovinu i prebijaju one koji rade i grade. Taj lobi koji preferira Termoelektrane i atomske, čak, koji ne shvaća da Ta zahvataju ogromna prostranstva (Albanci su raselili preko 80.000 najsrpskijih Srba iz Obilića) a korišćenje viška vode u planinskim potocima, kojim se uzgred budi rečeno sprečavaju bujice i pored električne energije u niže predele donose čistu vodu koja je zbog prolaska kroz turbine obogaćena kiseonikom i pogodna je za piće, izgradnju mini pivara i sokara. Osim toga izgradnja se finansira iz EU i sprečava se uvoz višestruko skuplje struje zato što nemamo određeni postotak proizvodnje struje iz obnovljivih izvora. I izgradnja velikih akumulacionih jezera (isto su Albanci raslili Srbe iz Radonjičkog kraja zbog brane u Albanija, kao i iz Ibarskog Kolašina zbog Jezera Gazivode) je veoma ekološki štetna. Solarnim i vetro parkovima se ogromne plodne livade i šume krče za minimalnu proizvodnju struje i osim toga ruže okolinu i istorijske spomenike poput Golupca npr.

   1. Od svih energetskih resursa, hidro potencijal ima najmanji kapacitet za daljim prosirivanjem, jer sve sto moze da stvori znacajnu energiju iz hidro potencijala je uglavnom vec napravljeno. Pominjanje MHE kao znacajnog energetskog resursa je ili pokazatelj veome oskudnog poznavanja matematike, ili jedan prilicno providan pokusaj lobiranja.

   2. Dirljiv pokušaj jednog od najsrpskijih Srba da propagira MHE. Prosto je urnebesna informacija o “čistoći vode koja je prolaskom preko turbina postala još srbskija“! S obzirom da su zemljaci ovog bota na vlasti u Srbiji, nema nikakve sumnje da će nastaviti sa uništavanjem prirode pod maskom MHE, naravno ako im to dozvolimo. Mora da je jako bolelo kad su vas šutnuli sa Tvitera, pa ste se sad razmileli kao šešeljoidne bubašvabe po celom sajber prostoru…

   3. Nije tačno! Stručnjaka sam iz te oblasti, to je neekonomično, a uništava prirodu maksimalno! Izmišljeno za ineres pojedinaca, država od toga nema nikavu korist, samo štetu.

   4. Vi Miodraže, ili nemate pojima, ili samo najedan prizeman način lobirate za mini hidroelektrane.
      Mini hidroelektrane su ekološko zlo, kao i klasične hidroelektrane što su iskustva pokazala.
      Najisplativije i ekološki jedine opravdane su solarne i vetro elektrane a Vaša rečenica,
      „Solarnim i vetro parkovima se ogromne plodne livade i šume krče za minimalnu proizvodnju struje“ je smešna…
      Vi kao da iz Srbije nikada nigde niste mrdnuli, recimo preko Madjarske do Austrije pa da vidite sve one vetroparkove i zemlju koja se obradjuje oko njih.

      1. Svaki kultura pa bila to pšenica ili soja znatno usporava strujanje vetrova, o narušavaju izgleda zaštićenih istorijski spomenika da i ne govorimo. Hajdemo da oko i na Kslemegdanu izgradimo vetrenjače kao na Golupcu.
         Za solarne parkove mi niste replicirali jer ste i sami svesni mojih reči. Pojaviće se problem istrošenih solarnih panela kao i kod baterija koje pokreću električne automobile. A što se tiče štetnosti velikih Hidroelektrana tu se slažemo.

         1. Ja sam cuo da kada voda prodje kroz MHE, ta voda postaje dodatno srpska, a kada ovca pase ispod vetrenjace, pocinje da bleji na jeziku srpskih neprijatelja. A tek baterija iz elektroautomobila kad se stavi u kucu, pa na krov solarni panel, domacin kuce odmah postaje antisrbin. Tako da je matematika prosta. Svu potrebnu energiju dobicemo od viska vode iz planinskih potoka. O benefitima pivara i sokara nizvodno da i ne govorim.

         2. Da li ste ikada imali prilike da vidite kako izgleda vetroelektrana?
            Da li ste ikada videli uživo?
            Prvo, koje je to površine u osnovi?
            Koje je visine?
            O kakvoj Vi pšenici i soji ili bilo kojoj kulturi pričate i „usporavanju vetra“?
            Očito nikada niste videli pa dozvoljavate sebi da napišete to što ste napisali.

            Dalje, ja niti sam rekao niti smatram da se trebaju postavljati, niti sam spomenuo da se igde postavljaju pored istorijski zaštićenih spomenika, ili objekata… čak ni pomoćnih ili stambenih.

            I za kraj, nisam imao nikakvu potrebu da „recipliram za solarne parkove“ jer niko nigde normalan u svetu nije, niti krči šume da ih postavi ili da to radi na plodnom zemljištu!

            Aman zaman čoveče Božiji.

   5. Ti mora da si privatni investitor u MHE…..Skoro pa si nas ubedio….

4. Bilo bi dobro kada bi novinari, koji već plasiraju tekstove kao što je predmetni=a koji su praktično samo puko prepisivanje informacija sa portala koji jednostrano zastupaju odredjene interese, makar minimalno konsultovali struku. Time bi javnost dobila informaciju a ne dezinformaciju. Novinari bi morali da se zapitaju, za početak, da li povećanju temperatura globalno više doprinose termoelektrane na ugalj, za čije se zatvaranje izuzetno zalažu, ili možda pak nuklearne termoelektrane koje gotovo nikada i ne pominju. Posle odgovora na ovo pitanje mnoge stvari bi im za početak postale jasnije….

5. Mozda je isplativija ali ta bajka pada u vodu posto nije dovoljna da podmiri ogromne potrebe potrosaca (koje svakim danom rastu – pa jos elekktro automob) niti mogu biti uskladjene sa vremenom u kojima su potrebne potrosacima

6. Sigurno je da posle uglja najbolje resenje su nuklearke, ali ovde je problem obezbedjenje od terorista i visestruka analiza sistema zastite. Videli smo razne propuste do sada: reaktori bez krovova, nedovoljnan broj paralelnih grana za hladjenje, propisana udaljenost reaktora medjusobno, rezervoari rashladne vode na krovovima objekata, nedovoljno paralelnih izvora el. napajanja za rashladne grane, strucnost osoblja za izdavanje dozvola za izvodjenje kontrolnih radnji, itd. Pored ovoga potrebno je da se konsultuju i okolne drzave pre izgradnje nuklearki, kao i strucnjaci iz UN.

   1. jedino resenje, i za energetiku i za more drugih problema, od kojih svaki ima potencijal katastrofe, je unistenje industrijskog sistema proizvodnje. hidroelektrane su dovoljne da podmire pristojan zivot stanovnistva, tu nema mesta za fabrike i ceo set biznisa i odnosa koji su najveci gutaci energije. ni solarna energija trenutno nije ‘zelena’, iako ima sanse da postane. elektricni automobili su marketinska besmislica, jer zasada ne postoji nacin da se za njih obezbedi tolika energija koja bi bila proizvedena bez daljeg unistavanja planete (cak iako je ,verovatno, ukupna steta manja od sveopste stete koju stvara upotreba nafte). ako odbacimo 90% poslova koji cine kancer ljudskih aktivnosti, i time eliminisemo potrebu za ekstenzivnim job-based transportom, onda ni automobili nemaju narocito razloga da postoje. ‘pa cime ce se ljudi baviti, od cega ce ziveti?’ vriste pripitomljene ovce. od blejanja svakako ne, vec od proizvodnje hrane i deljenja resursa na sve clanove zajednice. covecanstvo ce morati da pojednostavi svoje postojanje na planeti do bazicnih stvari i potreba, ili…vidimo se u vrlo skoroj sledecoj katastrofi, i sledecoj, i sledecoj… okidaci su svuda, a religije progresa i profita su prst na obaracu.

7. Zanimljivi komentari… koji kao da polaze od toga da jedna tehnologija (ugalj, nuklarne elektrane, MHE) može rešiti sve potrebe za električnom energijom na državnom i međudržavnom nivou. Razmišljanje o energetskim sistemima. međutim, se okrenulo ka takozvanom „portfolio“ pristupu, sa naglaskom na nove obnovljive izvore energije, ili goriva manjeg sadržaja CO2. To je trend i u zemljama gde jedan izvor električne energije dominira (Francuska/nuklearne elektrane). Na primer, prema podacima njihovog operatora distributivne mreže danas 6og aprila u 3 popodne na mreži je 38.7GW nuklearnih elektrana, 5.2GW hidro, 3.1GW vetar, 4.7GW solar, 0.014GW ugalj, 0.74GW biomasa itd. Ili pogledajmo Nemačku. 2019-te godine 40% proizvedeno je iz obnovljivih izvora energije (hidro, vetar, solar, biomasa), 28% iz lignita i kamenog uglja, 15% iz prirodnog gasa, 12% iz nuklearnih elektrana itd. Lično, protiv sam nuklearnih elektrana zbog ogromne cene skladištenja otpada i potencijalnih rizika po životnu sredinu. S druge strane, evo jedne zanimljive kalkulacije. 2018-te ugalj je proizveo u Srbiji 22.5 TWh električne energije. Da bi se ista količina energije prozvela iz solarnih panela potrebno je oko 20GW solarnih panela u južnoj Srbiji gde je najbolja iradijacija. 20GW solarnih panela zauzima oko 20,000 do 25,000 hektara odnosno povrsinu od oko 15 x 15km (225 km2). Da li je to malo ili mnogo? Rudarski basen Kolubara zauzima oko 600 km2. Dakle, zanimljiva pitanja za razmišljanje.