Kakve su posledice produbljivanja rečnog korita Dunava?

Sporazum o žitaricama između Ukrajine i Rusije je produžen tako da Ukrajina može bezbedno da nastavi da je prodaje preko Crnog mora. Za sada je ostalo nejasno koliko dugo će to produženje važiti.

Jedno je sigurno: drugi izvozni putevi za ukrajinsko žito i dalje su od velikog značaja. U prvih pet meseci od početka ruske invazije, teretni brodovi prevezli su više od četiri miliona tona žitarica preko ukrajinskih dunavskih luka, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo za infrastrukturu u leto 2022. godine.

Dunav, druga po dužini reka u Evropi, kao transportna ruta – na prvi pogled zvuči kao savršeno rešenje, ali trenutni spor takođe pokazuje i probleme. U februaru 2023. ukrajinsko ministarstvo objavilo je takođe da je produbilo kanal „Bistro“ sa 3,9 na 6,5 metara.

Taj kanal povezuje Crno more sa Čilijskim rukavcem Dunava koji se nalazi u severnom delu delte Dunava i čini granicu između Ukrajine i Rumunije. U Bukureštu su negodovali jer produbljivanje navodno nije bilo dogovoreno. Takođe se podigla bura i oko radova na kanalu „Bistro“, jer produbljivanje reka i drugih vodotokova može da ima značajne posledice po biljke, životinje i kompletan ekosistem.

Produbljivanje reke: rizičan poduhvat

U tekućim vodama vlada sofisticirana ravnoteža, što omogućava da veliki broj životinjskih i biljnih vrsta živi zajedno. To prirodno stanište produbljivanjem će se potpuno izmešati.

Alge koje proizvode kiseonik rastu u zonama plitkih voda. Međutim, kopanjem se stvaraju duboka rečna područja. Alge tamo odumiru, jer do njih ne može da dođe dovoljno svetlosti i mikrobi ih razgrađuju. A ti mikroorganizmi tokom tog procesa troše kiseonik.
Drugim rečima, oblasti u kojima se proizvodi kiseonik se smanjuju, a površine u kojima se kiseonik troši se povećavaju. To stvara takozvane kiseoničke rupe u reci, koje su opasne za ribe.

„Takve mrtve zone stvaraju nepremostive prepreke za ribe koje migriraju, kao što su morska pastrmka, losos ili rečna zmijuljica kada su na putu ka mrestilištima“, ukazala Svetska fondacija za prirodu (WWF) u članku o produbljivanju reke Labe objavljenom u leto 2020.

Osim toga, nivo podzemnih voda usled produbljivanja tone, što ima dalekosežne posledice.

„Brzina vodene struje se povećava, voda brže otiče, a uticaj na rečno korito, važan prostor za kolonizaciju mikroorganizama, je razarajući“, izjavila je ekspertkinja WWF Beatris Klaus uredničkoj mreži Nemačke u leto 2022.

Povećana brzina struje takođe čini obale nestabilnijim. To može biti opasno za ljude koji žive na rekama koje su izdubljene. Kada dođe do poplave, obale brže popuštaju i voda uzima više prostora. Nekada su, na primer, čitave obalne zone na reci Elbi koja je nekoliko puta produbljivana, morale ponovo da budu utvrđene.

Dunav: rezervat biosfere i važan transportni pravac

Ušće Dunava je, posle delte Volge, druga po veličini rečna delta u Evropi. Područje gde se Dunav uliva u Crno more prostire se na oko 5.800 kvadratnih kilometara, od čega je 72 odsto zaštićeno. U delti Dunava nalaze se različita staništa: velika područja trske, ostrva od trske, pritoke i jezera, dom su velikog broja životinjskih vrsta.

Ekolozi strahuju da će izdubljivanje kanala smanjiti nivo vode u čitavoj delti Dunava, ugrožavajući životinje i biljke. Značajno produbljivanje kanala „u srcu ukrajinskog rezervata biosfere delte Dunava ugrozilo bi ekološki osetljivo područje zaštićeno kroz nekoliko međunarodnih sporazuma“, rekla je ekspertkinja WWF Irene Lucijus za list „Frankfurter algemajne cajtung“.

Međutim, promet robe u ukrajinskim dunavskim lukama se od marta 2022. utrostručio: od 17 miliona tona izvezene robe, 11 miliona tona su bile životne namirnice. Za teško natovarene teretne brodove, reka mora da ima određenu dubinu. Zato je produbljivanje Dunavskog kanala bilo od tolikog značaja za Ukrajinu.