Kambodža (4): Džinovske kamene glave

Okamenjeni su ali lepi, prijaju. Vekovima su tu, stolećima prate nesreću naroda čiji ih preci su ih stvorili da bi večito prkosili neprijatelju smešeći se.

„Doći će bolje vreme, samo strpljenja! Osmeh razoružava, topi srce, razmekšava dušu makar bio i kameni.“ – kao da su govorile te, meko razvučene usne stotine i stotine dobroćudnih lica Bajona.
A, na sivoj steni, baš kao ukras, obučeni u crveno-zelenu odeću, sede brat i sestra. Čim su me primetili, skočili su i dotrčali. Istovremeno oboje vade iz dugačke slamnate futrole frulu. Napravljena je od slame i išarana zeleno-ružičastim prugama. Kao ‘po komandi’ gledajući jedno u drugo, lupiše bosom nogom o zemlju i istog časa začuh prelepu melodiju.

„Madam… madam!“, obraćaju mi se mali prodavci trščanih frula posle svirke i brišući ih svojim umazanim prstima pružaju mi ih. Dugo idu za nama, dajem im bombone i olovku. Izgledali su zadovoljno, okrenuli su se i popeli na drugu stenu zauzimajući istu pozu. Vratila sam se da ih fotografišem; pozirali su mi strpljivo – mili, ljupki i ozbiljni.

Konačno se vraćamo provlačeći se ponovo mračnim hodnicima, nišama, podrumima, razrušenim blokovima… Ispred nas je vodič Lon, poskakujući sa kamena na kamen priča:

„Dž. Gorer je napisao „da su Asteci najlepša dela stvarali pod dejstvom droge meskalin, a Kmeri pod dejstvom opijuma. Za Bajon kažu da je jedna od najčudnijih građevina na svetu i smatra se da su svi hramovi stvarani u periodu blagostanja. A kraj svega toga je počeo da se nazire kada se zbog prisustva mulja pokvario sistemi za irigaciju. Nemar, nemiri, unutrašnji raskoli, napadi neprijatelja sa strane – sve te sumnje se navodi ka razlog propasti hramova. No, niko nije saznao od čega je, zapravo, Vat ‘umro’. Onaj deo koji je imao sreću da ga prekrije džungla bio je pošteđen neprijateljskih uništenja. Budistički sveštenici su se uselili u neke od njegovih odaja i tako ga jedno vreme održavali od totalne propasti. Ostale građevine su nestajale; što rušenjem od strane neprijatelja, zuba vremena ili krađama koje su u poslednje vreme postale naš najveći problem… Nažalost, nemamo način da ih sprečimo, primetili ste ljude u tamnim uniformama sa belom trakom na ruci. To su čuvari grada, ima ih mnogo, prisutni su danju i noću i opet se krade. Oni koji se tim bave znaju da je neprocenjiva vrednost i najmanjeg parčeta iznetog iz ovog lokaliteta; samo delimično smo upućeni koliko je divnih bareljefa izneto po raznim muzejima i privatnim zbirkama kolekcionara širom sveta… Da li neko od vas još uvek ima snage da se popne na brdo visoko 900 metara? Gore, na samom vrhu, nalazi se hram Pnom Bakeng i odatle ćemo gledati veličanstven zalazak sunca“.