Kamenje u žuči: Simptomi, dijagnoza i lečenje

Kamenje u žuči se deli na dve osnovne grupe: holesterolško i pigmentno. Većina slučajeva (70-80%) pripada holesterolškom tipu, piše Stetoskop.

Simptomi kamena u žučnoj kesi

Simptomi kamenja u žuči  najčešće uključuju bol u gornjem desnom delu stomaka, koja se obično pojačava nakon masne hrane poput podvaraka ili prženih jaja. Bol može biti intenzivan, grčevit, često kontinuiran, širi se prema leđima, ispod desne lopatice, pa čak i u desno rame, a može otežati duboko disanje. Ponekad se javljaju i mučnina i povraćanje. Međutim, oko polovine ljudi s ovim kamenjem nema izražene simptome.

Dijagnoza

Ultrazvuk je preferirana metoda za dijagnozu, s obzirom da minimalizuje lažno pozitivne rezultate. Dijagnoza se takođe može postaviti i rendgenskim snimkom.

Najčešća komplikacija je zapaljenje žučne kese, što obično proizlazi iz blokade žučnih puteva. To može biti akutno ili hronično. Mogu se javiti i druge komplikacije poput pankreatitisa ili pojave kamenja u žučnim putevima.

Kamenje u žuči i lečenje

Hirurško lečenje obično uključuje uklanjanje žučne kese (holecistektomija), što se može izvesti klasičnom operacijom ili laparoskopskim pristupom, s tim da laparoskopija omogućava brži oporavak pacijenta.

Kamenci neće sami po sebi nestati. Simptomi bolesti mogu se privremeno ukloniti upotrebom dijete i određenih lekova, ali će se oni ponovo javiti i to sa težom kliničkom slikom. Zato je hirurško odstranjivanje žučne kese najsigurnije i najkraće lečenje obolele žučne kese, bilo da se radi o akutnom ili hroničnom holecistitu sa ili bez kalkuloze ili se radi o polipima žučne kese. Prva operacija žučne kese urađena je u Berlinu 1882 godine. Od tada do danas operativna tehnika je usavršavana, ali je ideja ostala ista: Žučnu kesu ne treba odstraniti zato što sadrži kamence, već zato što ih stvara.

Kako izgleda laparoskop?

Danas u razvijenom svetu se preko 95% operacija žučne kese izvodi laparoskopskom tehnikom. Za izvođenje laparoskopske operacije žuči neophodno je posedovanje laparoskopske opreme koja se sastoji iz laparoskopskog stuba i laparoskopskih instumenata. Sastavni delovi stuba su monitor za operatera i asistenta, kamera, elektrohirurška jedinica, insuflator za gas sa bocom ili centralnim napajanjem, pumpa za irigaciju i insuflaciju, kao i stativ na kome su smešteni svi delovi laparoskopskog stuba. Laproskopski instrumenti su posebni instrumenti koji se razlikuju od običnih hirurških elemenata, jer su prilagođeni dužinom i oblikom radu kroz trokare.

Kako izgleda laparoskopska operacija?

Laparoskopska holecistektomija se umesto klasičnog operativnog reza od oko 15-20cm izvodi kroz 3 od 4 incizije promera 0.5 do 1 cm, bez presecanja struktura prednjeg trbušnog zida. Postavljaju se, na određena mesta na trbuhu, trokari kroz koje se uvode kamera-teleskop i radni instrumenti.

Operacija se izvodi tako što je pacijent u opštoj anesteziji u odgovarajućem položaju. Pacijentu se kroz pupak uvodi tanka igla (Veress), kroz koju se insuflira gas (najčešće CO2), koji može biti na određenoj temperaturi i vlažnosti. Gas u trbuhu ima zadatak da odigne prednji trbušni zid i na taj način stvori „radni prostor“, neophodan za dalji hirurški rad.
Nakon postizanja radnog pritiska od 12-14 mmHg, uvodi se trokar kroz koji se uvodi teleskop-laparoskop koji je spojen sa kamerom i monitorom i kojom prilikom se dobije slika unutrašnjih organa. Zatim se uvode i preostali trokari kroz koje se postavljaju radni instrumenti, pomoću kojih hirurg oslobađa biliovaskularne elemente (arteriju i vod žučne kese), zatim se oni podvezuju-klipsuju i presecaju.

Najčešće se koriste odgovarajući titanijumski klipsevi koji mogu biti različitih veličina i čiji je zadatak slepo zatvaranje duktus cistikusa i arterije cistike. Nakon toga se žučna kesa skida iz svoje lože i kroz jedan od portova izvlači iz trbuha. Ponekd je potrebno da se kroz jedan od potrova postavi i abdominalni dren. Zatim se vrši desuflacija gasa, vađenje portova i šivenje incizija. Nakon toga se pacijent izvodi iz anestezije i tako se završava hirurška intervencija.

Postoperativni oporavak

Nakon operacije pacijent nekoliko sati kasnije može da ustaje i da počne sa unosom tečnosti i lake hrane, a bolnicu napušta istog dana ili sutradan. Aktivnosti pacijenta zavise od toga kako se on oseća. Preporučuje se rana aktivacija i šetnja. Dan nakon operacije može da se skine zavoj i da se tušira. Kontrolni pregled se zakazuje za sedam dana.

Kod malog broja pacijenata (2-4%) ne može se završiti ova operacija do kraja zbog nemogućnosti vizueliziranja biliovaskularnih elemenata i struktura i nemogućnosti da se njima manipuliše. U ovom slučaju radi se takozvana konverzija, prelazak u otvorenu, klasičnu operaciju. Ovo nije komplikacija, već stvar hirurške procene da se bezbedno hiruška intervancija završi do kraja.

Nakon laparoskopske operacije žične kese pacijent se vraća na posao nakon 7 dana, za razliku od klasične operacije, gde taj period iznosi 4 do 6 nedelja. Nakon laparoskopske operacije prisutni su minimalni postoperativni bolovi, brži je oporavak i estetski efekat je dominantan, jer nema 15 cm dugačkog ožiljka. Operativni rizik je manji nego kod klasičnog operativnog zahvata. Brojne studije su pokazale da je broj komplikacija izuzetno nizak, a i ako se jave komplikacije, one su lako rešive, piše Stetoskop.