Kanap, izum neandertalaca

Jedan od njih je i fascinantno otkriće fragmenta kanapa za koji je utvrđeno da su ga koristili neandertalci pre više od 40.000 godina.

Ovaj komad kanapa, pronađen na jugu Francuske, najstariji je dokaz korišćenja tehnologije vlakana koji su arheolozi do sad otkrili i predstavlja još jedno svedočanstvo o zadivljujućim kognitivnim sposobnostima ove izumrle vrste pračoveka.

Do ovog velikog otkrića, nedavno objavljenog u Scientific Reports – ogranku naučnog časopisa Nature, došla je grupa američkih i francuskih naučnika, predvođena arheologom Brusom Hardijem sa Kenjon Koledža u Ohaju.

Pre ovog otkrića, najstariji komad tkanine i vlaknastog kanapa pronađen je na jednom lokalitetu u Izraelu, a njegova starost procenjena je na 19.000 godina.

Smatra se da su ga napravili moderni ljudi (odnosno homosapijens), a napravljen je od nekoliko vlakana uvrtanih u smeru kazaljke na satu.

Novootkriveni komad kanapa, pored toga što je stariji, razlikuje se i u tome što se sastoji od više grupa vlakana ispletenih najpre u končeve niti, od kojih je potom formiran kanap.

Pomenuti kanap pronađen je prilepljen za komad starog kamenog alata, pa naučnici pretpostavljaju da je korišćen da se kameno sečivo pričvrsti za dršku ili je možda bio deo nekakve vreće ili torbe za nošenje ovog alata.

Da ovaj kanap i alat definitivno pripadaju neandertalcima pokazala je i analiza starosti ovih predmeta.

Naime, na osnovu stratigrafskog sloja u kojem su pronađeni, utvrđeno je da su stari između 41.000 i 52.000 godina, što znači da su nastali pre dolaska homosapijensa u ovu regiju.

Pored toga, lokalitet Abri du Maras poznat je kao drevno boravište neandertalaca, za šta postoje brojni dokazi.

Kad je sastav vlakana u pitanju, spektroskopska i mikroskopska analiza pokazale su da su napravljena od celuloze, koja je najverovatnije dobijena od kore neke vrste četinara ili zimzelenog drveta.

„Da biste dobili ova vlakna, treba da oljuštite koru s drveta kako biste sastrugali njenu unutrašnju stranu“, objašnjava Hardi.

„Ovo je najbolje uraditi u proleće ili početkom leta. Obično se onda ova vlakna potapaju u vodu na određen vremenski period pre nego što se iz njih izvuku pojedinačna vlakna. Tek tada mogu biti uvijena u strunu ili kanap.“

Hardi i njegove kolege navode da to znači da su neandertalci očigledno veoma dobro poznavali ovu vrstu drveta i pravilnosti njegovog rasta, a odlično su razumeli i cikličnost godišnjih doba.

Međutim, istraživači takođe ističu da je za izradu ovih kanapa, pored poznavanja pomenutih prirodnih procesa, bilo neophodno imati i određena matematička znanja.

„Da biste napravili strunu ili konopac, morate razumeti neke osnovne matematičke pojmove“, kaže Hardi.

„Parovi i skupovi brojeva kombinuju se na različite načine kako bi se dobila struktura kanapa. U ovom slučaju, tri snopa vlakana uvrtana su kako bi se napravili konci ili niti, a onda su uvrtana u suprotnom smeru da bi se dobio kanap. Skup od tri niti proizvodi jači kanap nego onaj od dve. Iz ovoga sledi, parovi ili skupovi kanapa mogu se uvrtati da bi se napravili veći i jači konopci.“

Poslednjih godina otkrivano je da su neandertalci pravili neku vrstu lepka, ukrašavali svoja tela perjem, nosili orlove kandže kao ukras, crtali po zidovima pećina, pravili oruđa od školjki, znali da zapale vatru i pokopavali svoje mrtve. Što više otkrivamo o njima, teza o njihovoj inferiornosti postaje sve teže branjiva, a misteriozni slučaj njihovog nestanka – sve zagonetniji.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs