Kanarska ostrva (1): Od burne istorije do turizma

Napuštamo moreuz, tamni oblaci progutaše dan kad zaronismo u duboke vode Atlantika. Svu noć naš brod se borio sa talasima, škripao, propinjao, cvileo i tek pred zoru se umirio. Sutradan u podne, dugačkim otegnutim piskom oglasio se da je kopno na vidiku.

Kroz plavičastu izmaglicu pomaljaju se tamne stene Tenerifa, najvećeg ostrva Kanarskog arhipelaga. Ima ih sedam, i svako je različito; jedino je zajedničko što su vulkanskog porekla; Tenerife slovi kao najlepše. Turisti se kupaju u bazenima San Telmo sa morskom vodom. Temperatura cele godine je od plus 17 do 28 stepeni. Planina Teide, sa najvišim vrhom u Španiji, cele godine je pokrivena snegom, što privlači skijaše. Tenerife su najposećenija destinacija na svetu; za godinu dana ima pet miliona turista. Mesto večitog proleća od januara do decembra: sve zeleno, bujno i ucvetalo. Fuerteventura i Lanserot su pustinjska ostrva sa pustinjskom klimom. Toplo i suvo, jer kiša ne pada nekoliko godina!

Rimljani ovaj arhipelag nazivaju Srećnim ostrvima ili Baštom nade. Istoričari kažu da se planinski venac podigao iz Atlantika pre osam miliona godina; vrh kratera nije eksplodirao već se obrušio u unutrašnjost. Zove se Las Kanjadas, i jedan je od najvećih kratera te vrste na svetu. Poslednja erupcija dogodila se 1909. godine. Kanarska ostrva su od 1496. deo Španije. Kristofer Kolumbo se zaustavljao u njihovim lukama na putu za Novi svet.

Starosedeoci ostrva su Guančosi; visoki ljudi svetlih očiju i bele kože. Pre 500 godina španski osvajač Alonso Fernandes de Lugo ušao je sa svojom flotom u zaliv Anjasa (luka Santa Krus) i od kraljevske ku}e dobio naređenje da osvoji poslednje utočište kanarskih domorodaca. Niko nije računao da će se Guanče za svoju teritoriju boriti. Benkomo, kralj Orotave, najmoćniji od kraljeva, potisnuo je napadače i saterao u zaliv Asenteho. U borbi je poginulo 2.000 španskih vojnika, a vojskovođa Alonzo Fernandez de Lugo ranjen. To se desilo 31. maja 1494. godine. Od tad mesto nazvaše La Matansa (pokolj) – za uspomenu na istorijski događaj, na tom mestu se nalazi kameni zid na sa uklesanim detaljima bitke. Posle više od godine narod doživljava veću nesreću – kugu – tako da 25. decembra 1495. godine španski osvajači s lakoćom pokoravaju, od bolesti izmrcvarene, ostrvljane.

Genocid izvršen nad Guančosima dugo je bio tajna; Španci su čak poricali da se dogodio. Franko je zabranio da se govori o tome. No, posle njegove smrti, nastao je obrt. Žrtve su rehabilitovane, a imenima Guančosa nazivane glavne ulice gradova Arhipelaga. Dugo se mislilo da su Kanarska ostrva dobila ime po ptici – pogrešno, jer ime Kanari potiče od rimske reči „kanario“ – ostrva pasa koji potiču sa ovog arhipelaga. Od svih, najposećenije je ostrvo Tenerife (nacionalni park). Drugo, Fuerteventura, karakteriše pesak sa kamilama, a Lanserote podseća na površinu Marsa…