Kardiolozi otkrili koje dijete su dobre za srce 1Fotografija: micheile henderson on Unsplash

Poznato je da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti u svetu. Jedan od ključnih faktora u prevenciji bolesti kardiovaskularnog sistema je ishrana. Američka udruženje za srce (AHA) rangiralo je 10 popularnih dijeta u pogledu njihove potencijalne koristi u sprečavanju bolesti srca, navodi Daily Mail. Kriterijumi za ocenjivanje uključivali su: konzumiranje zdrave hrane, izbacivanje dodatih šećera, nezdrave količine soli i prerađenih namirnica, i dnevnu potrebu za nutrijentima.

DASH dijeta je postigla savršen rezultat na svakom parametru i dobila je ocenu 100. Ova dijeta zahteva da potpuno prestanemo da jedemo masno meso poput svinjetine, govedine i pilećih bataka. Umesto toga preporučuje se unos ribe ili pilećeg belog mesa kao izvor proteina. Mleko s niskim udelom masnoće takođe ima prednost u odnosu na punomasno mleko.

Slede mediteranska, pesketarijanska i lakto-ovo dijeta, a sve četiri su proglašene poželjnim dijetama za zdravlje srca. Mediteranska ishrana je usmerena na povećan unos crnog vina, te namirnica poput maslina i lososa koji se ponekad pripremaju s velikim količinama soli, te je zato izgubila nekoliko bodova. Ovaj način ishrane bogat je integralnim žitaricama, povrćem, voćem, orašastim plodovima, maslinovim uljem i ribom ocenjen je s 89, što je treća najbolja dijeta.

Pesketarijanska ishrana je dobila neznatno manje bodova iz istog razloga, odnosno zato što se mnoge vrste ribe pripremaju sa začinima koji sadrže visoku količinu soli. Dobila je 92, što je bilo dovoljno za drugo mesto. Iako se često smatra najzdravijom ishranom koju možete da odaberete, veganstvo je završilo na petom mestu, te je palo na nivo 2 s ocenom 78.

Mnoge veganske dijete mogu na kraju opteretiti novčanik više od uobičajenih mesnih dijeta i zahtevaju ili pripremanje hrane kod kuće ili odlazak u veganske restorane što može da utiče na lakoću pridržavanja. Naučnici takođe napominju da mnogi vegani pate od nedostatka vitamina B12 što može da dovede do gubitka kose, problema s vidom i oštećenja nervnog sistema.

Na dnu liste nalaze se keto i paleo dijeta. Keto dijeta zahteva izbacivanje gotovo svih ugljenih-hidrata i njihovu zamenu hranom bogatom mastima i proteinima. Cilj je preći u ketozu, stanje u kojem se pretpostavlja da osoba počinje da koristi masti kao primarni izvor energije, a ne ugljene hidrate. To znači da će osoba izbegavati mnogo skrobnog povrća, hleba i integralnih žitarica kako bi jela hranu koja se prvenstveno sastoji od mesa i mlečnih proizvoda. Dobila je negativnu ocenu na gotovo svakoj kategoriji i sveukupno zaslužila ocenu 31 od 100.

S njom na začelju liste nalazi se paleo dijeta, način ishrane koji odbacuje hranu koja nije bila dostupna našim najranijim precima, te uglavnom uključuje konzumiranje mesa, voća i povrća. Ideja iza ove dijete je da telo nije evoluiralo da jede modernu hranu, nego je bolje da jedemo na isti način na koji su jeli naši daleki preci. Namirnice nastale ljudskom domišljatošću, poput mleka i mlečnih proizvoda, žitarica, pasulja, glutena i rafinisanog šećera bi trebalo da se izbegavaju. Takođe, izbacuje se visoko prerađena hrana koja je previše česta u modernoj ishrani. Dobila je nekoliko bodova jer uključuje integralne žitarice i ne zahteva previše soli, no zapravo ih je izgubila jer nije lako ostati dosledan, i ima ocenu 53 od 100.

Izvor: miss7zdrava.24sata.hr

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari