U ovom gradu sa šezdesetak hiljada stanovnika boravile su, zabavljale i lečile mnoge kraljevske porodice i biznismeni, ali i Betoven, Šopen, Gete, Mocart, List, Dvoržak, Kafka, Gogolj, Kazanova, Henri Fonda.
Ovde je upravo završen i jedan od najmasovnijih filmskih festivala u svetu, jer je prodato tačno 140.067 karata, a bila su akreditovana i 13.734 gosta i 617 novinara.
Ima više legendi kako je nastao negde oko 1370. godine. Najčešće se pominje dolazak u lov kralja Karla IV. Ranio je jelena, ali je ovaj uspeo da pobegne. Psi su pojurili za njim i u toj poteri povredio se jedan. Jelena su pronašli u blatu, ali rana je čudom nestala. Kad su psa izvukli iz blata, ni kod njega povrede više nije bilo. Kad je kralj, koga je mučila kostobolja, to video, namazao je ruke blatom i bol je nestao. Onda je naredio da se tu izgradi naselje i lečilište. Danas tu ima 64 izvora lekovite vode.
Ovaj grad, sem lekovite, ima i jedinstvenu „vatrenu“ vodu poznatu u celom svetu. Zove se beherovka, neki kažu liker, neki rakija. Sastoji se od 32 vrste lekovitog bilja. Navodno, recept se čuva više i bolje nego onaj koka-kole, znaju ga samo dvojica.
Ni ovaj 52. festival nije mogao da prođe bez filmova sa naših prostora. Film bosanskog reditelja Alena Drljevića „Muškarci ne plaču“ dobio je specijalnu nagradu žirija i zaradio 15.000 evra. U specijalnom programu „Šest bliskih susreta“, u kome je šest svetskih kritičara izabralo isto toliko filmova koji su svojevremeno pomerali granice filmske umetnosti, engleski par Edna i Dan Fajnaru opredelili su se za „W.R. misterije organizma“ genijalnog Dušana Makavejeva. Ovaj film publika je oduševljeno pozdravila na dve projekcije bez ijednog praznog mesta.
Najveći ukras grada čine stotine građevina u stilu neobaroka, neoklasicizma i neorenesanse, izniklih uglavnom krajem 19. veka, ali i u art nuovo stilu pastelnih boja. Jedna od najdominantnijih građevina je prekrasna pravoslavna crkva Sv. Petra i Pavla koju je 1887. izgradio Petar Veliki. To je prvi veliki beleg koji su Rusi ovde ostavili.
A onda je došao Putin. Ne kao 1968. sa tenkovima, Rusi su ovog puta došli sa kapitalom i idejom da ovde ostanu. Pokupovali su sve što je bilo za prodaju: hotele, restorane, dvorce, stanove, golf terene, kockarnice, prodavnice. Danas na svim gradskim obaveštenjima su tri jezika: češki, nemački i ruski, na bilbordima dominira ruski, na svakom jelovniku je i ruski jezik, kao i na svim obaveštenjima o sniženju cena u prodavnicama. Detalj sa Filmskog festivala je indikativan. Česi su bili oduševljeni što je, posle 15 godina, njihov film „Mali krstaš“ Vaclava Kandrnke konačno pobedio. Senku na ovu pobedu donelo je glasanje publike, koja je filmu dala dosta nisku ocenu, samo 2,38. Ubedljivo najbolju ocenu dobio je film „Aritmija“ Rusa Borisa Hlebnikova 4,5.
Priča mi prijatelj, Čeh, vic koji je u to vreme bio veoma popularan. Po njemu, Putin, iznerviran nekim potezom češkog vrha, pozvao je telefonom tadašnjeg predsednika Češke Vaclava Klausa. Rekao mu je da ako Češka nastavi sa tom politikom, neće imati većeg izbora nego da bombarduje Prag. Hladnokrvni Klaus mu je odgovorio:
– Onda nama ne preostaje ništa drugo nego da vam bombardujemo – Karlove Vari!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.