Kazahstan: Bitlsi među jabukama 1Foto: Branko Vasiljević

Ruski osvajači zapadnog Sibira našli su pogodno mesto za grad blizu zapadne granice Kine, u okrilju sedam reka koje su se s planinskog lanca Tjen Šan spuštale u plodne stepe.

Mesto u Semirečju bilo je, kako su izvestili prestonicu, bogato vodom, plodnom zemljom i – jabukama.

Grad su nazvali Vernij, da naglase svoju odanost caru. Trebalo je da prođe sedamdesetak godina da se ime grada dovede u sklad sa prirodom, odnosno jabukama: Alma-Ata, pa još toliko da dobije današnje ime: Almati („Jabukovac“).

Ne verujem da igde postoji toliko etnički izmešanog stanovništa kao ono što živi u Almatiju. Kazahi, Kirgizi, Ujguri, Kinezi ovde su odavno; ruska imperija dovela je Ruse i Ukrajince, a sovjetska još i Nemce i Tatare; ima i Korejaca.

Neki su došli kao naseljenici, a neki prinudnim preseljenjem. Najslavniji prognanik bio je Lav Trocki, koji je ovde proveo svoje poslednje dane u domovini, loveći patke po okolini, dok je njegova žena spremala kompote od jabuka.

Prilika da se upozna stanovništvo Almatija pružilo je njihovo okupljanje na centralnom trgu: slavili su Navruz. To je praznik početka nove godine, koji se u centralnoj Aziji slavi na dan proleća, 21. marta.

Ujedinjene nacije su proglasile Navruz za međunarodni dan, a Unesko za deo svetske nematerijalne kulturne baštine. Praznik se ovde slavi četiri dana i uglavom se provodi u okviru porodice, ali se obeležava i koncertima na centralnom trgu.

Dok se na pozornici smenjuju igračice u tradicionalnoj kazaškoj nošnji, ali i moderne plesne grupe, dotle se u obližnjem parku odigrava svojevrstan piknik. Tu, gde je nekada bio spomenik Lenjinu, sada je spomenik dvema devojkama, heroinama Otadžbinskog rata, a u okolnim alejama sprema se tradicionalni šašlik i praznična poslastica, navruz kože.

Nešto dalje nalazi se još jedan spomenik herojima: komandantu Panfilovu i njegovim vojnicima iz ovog kraja, koji su odbranili Moskvu.

Otišli su u večnost uz poruku: „Velika je Rusija, ali mi nemamo kuda. Iza nas je Moskva“.

Almati nije samo grad novije istorije; u centralnom muzeju nalazi se replika „zlatnog čoveka“, nekadašnjeg ratnika pokrivenog hiljadama zlatnih listića, iskopanog u jednom od starih grobova – kurgana u blizini grada.

Ova nacionalna relikvija preseljena je u novu prestonicu Kazahstana, Nursultan, kada je Almati izgubio status glavnog grada. Istorijski, ali i arhitektonski, značajna je i crkva Vaznesenja gospodnjeg sa početka prošlog stoleća, možda jedna od najlepših pravoslavnih crkava, ali svakako izvanredan graditeljski poduhvat, jer je izgrađena od drveta, bez ijednog gvozdenog eksera.

U dokolici, možete se preko dana popeti uspinjačom na obližnje brdo Kok Tobe, na kome još ima jabuka, makar u obliku skulpture, visoki televizijski toranj i spomenik – Bitlsima. Ne verujem li su ovde nekada gostovali, ali Almati je izvanredan centar noćnog provoda, sa više diskoteka u kojima možete videti mlade predstavnike svih etničkih skupina. Ako imate sreće, kao što smo je mi imali, znaće da vas tamo odveze taksista koji govori sve njihove jezike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari