neskupljanje psećeg izmetafoto: Al Lucca on Unsplash

Iako reljef naših trotoara kaže drugačije, u Srbiji zaista postoje kazne za neskupljanje psećeg izmeta.

Problem neskupljanja psećeg izmeta daleko je od trivijalnog – osim što narušava higijenu javnih površina, može biti i ozbiljan zdravstveni rizik. Dok broj kućnih ljubimaca raste, čini se da odgovornost vlasnika ne prati taj tempo. Komunalna policija u Novom Sadu, na primer, beleži samo sedam kazni u ovoj godini, što otvara pitanje – gde zapinje u sprovođenju propisa, piše N1.

Koje su kazne za neskupljanje psećeg izmeta?

U razgovoru sa komunalnom policijom istražili smo ko tačno izdaje kazne i koji su mehanizmi inspekcije.

U Srbiji, vlasnici pasa suočavaju se sa kaznom od 25.000 dinara ukoliko ne pokupe izmet svog ljubimca na javnim površinama. Kako navode iz Komunalne milicije Novog Sada, samo sedam prekršaja ove vrste sankcionisano je od početka godine, i to uglavnom po prijavama građana.

Kako dalje objašnjavaju, od početka godine, mimo redovnih kontrola službenici Komunalne milicije postupali su u 62 slučaja, po prijavi sugrađana zbog nepoštovanja odredbi Odluke o držanju domaćih životinja, naročito u delu izvođenja pasa bez povoca i sakupljanja izmeta za istim.

„Najviše prijava odnosilo se na pse koji se izvode bez povoca i zbog hranjenja uličnih pasa i mačaka“, rekli su iz Komunalne milicije za N1.

Upute smo poslali i nadležnima u Nišu i Beogradu.

„U 2024. godini do današnjeg dana, od strane komunalne milicije neodgovornim vlasnicima pasa je izrečeno 37 kazni, a u 2023. godini po ovom osnovu izrečeno je 39 kazni. Grad Niš-Gradska uprava za komunalne delatnosti i inspekcijske poslove, ne poseduje podatke o broju izrečenih kazni vlasnicima pasa od strane komunalnih inspektora gradskih opština“, rečeno je za N1 iz Gradske uprave za komunalne delatnosti i inspekcijske poslove Niša.

Oni su dodali i da je visina kazni za neodgovorne vlasnike pasa, propisana Odlukom o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Niša, u zavisnosti od vrste prekršaja, „iznosi 10.000 dinara, odnosno 20.000 dinara“.

Odgovor iz Sekreterijata za informisanja grada Beograda nismo još uvek dobili.

Kako se sprovode kazne za vlasnike?

Zakonska procedura predviđa da komunalni milicionar na licu mesta izda prekršajni nalog.

Vlasnici imaju mogućnost da u roku od osam dana plate polovinu kazne ili da ulože zahtev za sudsko odlučivanje.

Ako vlasnik ne reaguje u predviđenom roku, prekršaj se evidentira i kazna mora da se plati u punom iznosu, odnosno 25.000 dinara.

Da li je trava zelenija, da ne kažemo manje braon, na drugoj strani?

Zanimljivo je i kako se ovaj problem rešava u drugim evropskim zemljama.

U Italiji, na primer, uvedena je DNK analiza psećeg izmeta kao način identifikacije neodgovornih vlasnika.

Slično tome, u Španiji i Francuskoj postoje strože kazne za one koji ne preuzimaju odgovornost.

U Barakaldou u Španiji kazne mogu iznositi čak do 3.000 evra u posebno ozbiljnim slučajevima.

Južnofrancuska opština Bezje pokrenula je 2023. dvogodišnji pilot projekat – psi u gradskom području treba da dobiju „genetski pasoš“. Uzorak pljuvačke od psa biće dat veterinaru besplatno.

Gradonačelnik Bezjea Robert Menard žali se da se u samom centru grada mora da ukloni više od 1.000 psećih izmeta svakog meseca. Prema medijskim izveštajima, poziva se na izuzetno pozitivno iskustvo španskog grada Valensije, gde su drastične mere smanjile broj preostalih izmeta za oko 90%.

Međutim, u finskoj su kazne dosta blaže.

„Vlasnik psa mora se pobrinuti da izmet ne ostane u uređenim područjima unutar granica grada“, piše u Zakonu o javnom redu Finske. Vlasniku može biti izrečena kazna od 40 evra za nepoštovanje ove obaveze.

Nije sve do para (kazne), ima nešto i do kulture.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari