Kefir i jogurt, u čemu je razlika

Tačno je da se kefir takođe dobija fermentacijom mleka tj. mlečnog šećera, ali za razliku od jogurta, za to su zadužena kefirna zrnca odnosno kefir gljiva kao i mirkoorganizmi i laktična kiselina koji idu uz nju.

Ono što kefir gljiva radi jeste zapravo fermentacija mleka, odnosno pretvaranje šećera iz lakotoze u laktičnu kiselinu. Otuda kieselkast ukus ovoj namirnici koja podseća na jogurt.

Kefir sadrži nekoliko važnih sojeva dobrih bakterija, kojih u jogurtu nema. Neke od njih eleminišu destruktivne patogene kvasce iz organizma popout ešerihije koli.

Kako utiče na zdravlje?

Kao antibiotik

Pored toga što utiče na stabilizaciju rada digestivnog sistema, smatra se da kefir ima atibiotska svojstva i da ima sposobnost da se bori protiv infekcija i sputa razvoj štetnih bakterija). Za ovo je najzaslužija jedna mlečna kultura koja se nalazi iskučljivo i samo u kefiru – Lactobacillus kefiri.

Protiv osteoporoze

Kao namirnica bogata kalcijumom sjajna je za regenaraciju i očuvanje zdravlja kostiju i sprečavanje osteoporoze, a smatra se da je korisna i u borbi protiv nenormalnog rasta ćelija u telu kao što su razni tumori.

Za netolernatne na laktozu

Čak i osobe koju su netolerantne na laktozu, veoma lako podnose kefir, jer se u ovom slučaju laktoza pretavara u mlečnu kiselinu u i postaje lakša za varenje. Naravno, ovo nije pravilo i uvek postoje i oni koji neće moći da izađu na kraj sa laktozom ni na ovaj način.

Ukoliko do sada niste uvrstili kefir u svoju ishranu, vreme je da to uradite.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nutricionista – zdrava Ishrana (@nutricionista_ivanamisic)