Kina (1): Drevni prolećni festival

Period dočeka i proslave nove godine naziva se Prolećni festival. Ovaj praznik je najznačajniji i najveći festival u Kini. Kinezima je značajan podjednako koliko Božić hrišćanima. To je prvi dan lunarnog kalendara i uobičajeno se proslavlja negde između 20. januara i 20. februara, nagoveštavajući dolazak proleća. Ovo je vreme putovanja. Kineska železnica će, procena je, od 1. februara do 12. marta prevesti 390 miliona putnika na destinacije unutar zemlje. Na svakoj kapiji u ovom period mogu se videti crveni baloni i nalepnice, velike i male, tako|e i na privatnim vozilima, kamionetima, autobusima.

Tradicionalno, deca u novogodišnjoj noći dobijaju crvene koverte sa „srećnim novcem“. Ručni radovi kaže se unutar domova. Za trpezom se tradicionalno u centru nalaze knedle, sa mesom ili povrćem. S obzirom da oblikom podsećaju na novac korišćen u antičkom vremenu, knedle se jedu kako bi donele bogatstvo u narednoj godini. Obično se serviraju u novogodišnjoj noći. U danima nakon nove godine, posećuju se rodbina i prijatelji.

Prolećni festival je takođe festival sjedinjenja članova porodice. Nije bitno koliko su daleko od svojih domova, ljudi će dati sve od sebe da se sjedine sa ostalim članovima svoje porodice za večernjom trpezom. Kinesko značenje ovog festivala je Guo Nian. Guo znači prelazak, a Nian godina. Ipak, fraza Guo Nian znači „preživeti Nian“.

Zašto crvena boja, šta je ili ko je Nian i koji su koreni proslave ovog festivala? Prema najpoznatijoj legendi, u antičkoj Kini živelo je čudovište po imenu Nian. Ono je živelo duboko na dnu mora. Tek je u novogodišnjoj noći izlazilo kako bi oduzimalo ljudske živote i proždiralo stoku.

Na novogodišnje veče ljudi su iz sela bežali prema planinama, mladi i stari, kako bi izbegli stradanje. Tada se na kapiji sela pojavio prosjak. Sa štapom u ruci i torbom preko ramena, imao je belu bradu boje srebra, a oči su mu treperele poput zvezda. Uspaničeni usled skorog dolaska čudovišta, seljaci su žurili sa pripremama za bežanje.