Kina (4): Grad tehnološke budućnosti

U stručnim krugovima u svetu smatraju da Dengdžou možda ukazuje kakvi će biti gradovi budućnosti. Razlog je novi globalni fenomen zvan aerotropolis.

Ne tako davno, aerodromi su građeni blizu gradova i putevi su ih povezivali. Model po kome je grad u centru, a aerodrom na periferiji, bio je karakteristika 20. veka. Učestalost avionskog saobraćaja, 24-časovno radno vreme, transport noću i globalno poslovno umrežavanje su promenili obrazac. Novinarska poseta ekonomskoj zona aerodroma u Dengdžou (ZAEZ), pomaže naslućivanju kako će ljudi u razvijenom svetu živeti i poslovati u budućnosti.

Dengdžou je odavno transportno čvorište u centralnom delu NR Kine. Veliki deo rasprostranjene transportne mreže Dengdžoua je uvezan na tamošnjem Međunarodnom aerodromu Sinđeng (CGO), sveobuhvatnom transportnom čvorištu. Tu su spojeni najveća azijska železnička stanica za multimodalni transport (putovanje od početne do krajnje destinacije putnika i roba različitim sredstvima), aerodrom, gradski metro, brze železnice, putnički vozovi za udaljene delove Kine, međugradske autobuske i železničke linije i auto-putevi.

Državni savet, vlada NR Kine je 2006. proglasila Dengdžou mestom budućeg sveobuhvatnog kopneno-vazdušnog trans-modalnog transportnog čvorišta. Vlada je 2013. odobrila ZAEZ kao prvu aerodromsku ekonomsku zonu.

Vazdušni transport je najefikasniji vid prevoza proizvoda visoke tehnologije, najmodernije elektronike i kompjutera. Zato rukovodstvo ZAEA teži da stvori obrazac industrijskog razvoja koji pokreću inovacije, predvođene najmodernijim industrijama i međunarodnom saradnjom. Uzda se u značajne geografske prednosti koje kompanijama u zoni pružaju lak pristup tržištima, kopnenim ili vazdušnim putem.

ZAEZ se nalazi 25 kilometara jugoistočno od starog centra Đengđua. Niče na planiranoj površini od 415 kvadratnih kilometara u blizini prostrane svetle vazdušne luke.

Aerodromska zona, za sada, prelazi granice tri okruga pod jurisdikcijom Dengdžou. Obuhvata aerodrom, zonu slobodne trgovine i obližnje industrijske parkove. To je veliko i užurbano gradilište, čak i ispred sadašnje aerodromske zgrade.

Očekuje se da će do 2025. biti izgrađen ekološki, podesan za stanovanje, inteligentan i inovativni avijacijski „metropolis“ sa oko 2,5 miliona stanovnika. U središtu će biti ZAEZ sa pet poletno-sletnih staza, jedna namenjena isključivo teretnom saobraćaju.

Radi privlačnog ambijenta za ulaganja, rukovodstva Dengdžoa i Henena su poklonila mnogo pažnje infrastrukturi u ZAEZ. Grade se putevi i mostovi, elektrane i vodni kanali, dodate su gradske pogodnosti kao što su tržni centri, finansijske institucije, hoteli, stambena naselja. Uveliko niču i zdravstvene, obrazovne i kulturne institucije. O ekološkim problemima i gradskoj upravi se stara 12 timova.

Aerodrom u Dengdžou poseduje velike mogućnosti za dalje prostorno širenje, čime omogućava veći broj letova u budućnosti. Kompanije koje deluju u okolini aerodroma ne treba da strahuju od uskog grla u transportu, naročito u trgovini sa inostranstvom.

Fokskon, renomirani proizvođač originalne opreme Epla i drugih giganata informatičkih tehnologija, 2010. je pokrenuo ogromnu proizvodnju u Dengdžou. Odmah je stvorena ogromna potreba za vazdušnim, vazdušno-kopnenim i trans-modalnim transportom. Danas je Fokskon jedan od glavnih korisnika ZAEZ, a vožnja pored njegovih ogromnih hala ne odaje utisak da unutra između 200.000 i 300.000 (zavisno od potrebe) radnika proizvodi preko 120 miliona smartfona.