Kina najavila da će do 2060. godine postati ugljenično neutralna

Prema Pariskom sporazumu sve države su se obavezale da će njihove emisije moći da rastu još određeno vreme. Nakon toga bi svaka od njih započela efikasnu redukciju emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi se dostigao konačan cilj sporazuma, a to je da se povećanje prosečne temperature zadrži znatno ispod 2 °C, piše Jovana Stanković za portal Klima101.rs..

Kina je najveći nacionalni emiter ugljen-dioksida, sa skoro 28 % svetskih emisija ovog gasa na godišnjem nivou. Stručnjake za klimatske promene je tokom proleća zabrinula činjenica da je Kina kao odgovor na krizu izazvanu korona virusom iznela plan o izgradnji novih elektrana na ugalj.

Međutim, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, predsednik Kine je, uz ciljeve za predstojeći period, pozvao države na „zeleni oporavak“ od korona virusa.

Istakao je i da će Kina dati svoj nacionalni doprinos uspehu Pariskog sporazuma tako što će u narednom periodu usvojiti nove mere i politike po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena.

Doprinos uspehu Pariskog sporazuma

„Pariski sporazum ucrtao je put sveta ka prelasku na zeleni i niskougljenični razvoj. U njemu su navedeni minimalni koraci koji treba da se preduzmu kako bi se zaštitila Zemlja, naša zajednička domovina, i sve države treba da preduzmu korake kako bi se ovaj sporazum poštovao. Kina će povećati svoj planirani nacionalni doprinos usvajanjem snažnijih politika i mera.

Cilj nam je da emisija ugljen-dioksida dostigne maksimum do 2030. i da postanemo ugljenično neutralni do 2060. godine”, naglasio je predsednik Kine Si Đinping.On je pozvao i sve ostale države da se posvete inovativnom, zelenom, koordinisanom i otvorenom razvoju za sve i da iskoriste istorijske mogućnosti koje su dostupne zahvaljujući razvoju nauke i tehnologije kako bi se postigao zeleni oporavak svetske ekonomije u postkovid eri.

Neposredno pre govora kineskog predsednika, Generalnoj skupštini Ujedininjenih nacija obratio se i Donald Tramp, koji je ovu priliku iskoristio kako bi kritikovao Pariski sporazum, ali i Kinu kao najvećeg svetskog emitera gasova sa efektom staklene bašte. Plan SAD je da dan nakon predsedničkih izbora 4. novembra napuste Pariski sporazum, dok će ostale države nastaviti da poštuju planove sporazuma, iako će bez SAD biti teško da se postigne zacrtan cilj.

Viši savetnik u Azijskom društvu i bivši klimatski diplomata Tom Vudruf istakao je da ovakva posvećenost Kine postizanju ugljenične neutralnosti može da preokrene situaciju u čitavom svetu, kao i da je ovo prvi put u istoriji Kine da je iznet jasan plan za dekarbonizaciju.

Ovakva odluka kineskih vlasti mogla bi da se odrazi i na Srbiju, pošto postoji mogućnost da će u sklopu ove inicijative Kina prestati da finansira izradnju termoelektrana u drugim državama, gde su trenutno najveći investitori i kreditori. U Srbiji se termoelektrana Kostolac B gradi uz podršku Kine i uz finansije kineske Eksim banke.

 Takođe, posle 30 godina, oživeo je projekat termoelektrane Kolubara B, koju treba da izgradi kineska kompanija PowerChina. Javna sednica na kojoj je trebalo da se raspravlja o proceni uticaja na životnu sredinu prekinuta je 14. septembra  nakon prigovora građana da nisu poštovane sve procedure.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.