Kirgistan (3): Sećanje i povratak u zavičaj

Bila je 1789. godina kad se prva grupa menonita preselila u Rusko carstvo.

Polako su došli i svi drugi, a ostali su u tim krajevima skoro čitav vek, dok im car nije ukinuo privilegije – opet su menoniti bili podložni tome da budu pozvani u neki rat.

Delegacija menonita je odmah otputovala u Sankt Peterburg, da pregovara u vezi sa svojim statusom u okviru carstva.

Caru su ipak bili potrebni radnici u dalekim krajevima Rusije, koja se sve više i više širila.

Menoniti su se opet preselili – ovaj put u Sibir. Jedan mali deo je otišao na jug, u Centralnu Aziju, koju je tada ruska uprava preuzela pod svoje okrilje.

Na početku, menoniti su se zaustavili u planinskom regionu blizu grada Talasa, dok nisu dobili dozvolu da osnuju novo selo na plodnoj ravnici istočno od tvrđave Pišpeka, od koje će kasnije postati grad Biškek.

Selo se je nazvano Bergtal, a 1927. godine su ga sovjetske vlasti preimenovale u Rotfront, u čast „Rotfrontkämpferbund“, paramilicijske partije koja je, tokom Vajmarske republike, podržala i pomogla Komunističkoj partiji Nemačke.

Uskoro su se u selo doselili i Rusi i Kirgizi i tako je počeo mirni suživot između ova tri naroda.

Suživot koji je slavio rad na njivama, seoske praznike i porodične vrednosti.

Kirgizi su muslimani, Rusi pravoslavni, Nemci uglavnom hrišćani-menoniti, ali religija nije bila prepreka za zajedničku i mirnu koezistenciju. Na kraju XVIII veka, menonitima su se pridružili i Nemci sa Volge koji su smatrali da su klimatski uslovi u Bergtalu bili bolji nego tamo gde su do tada živeli.

Problemi su počeli 1941, kad je Nemačka iznenada napala Sovjetski Savez. Paranoični Staljin je bio ubeđen da Nemci koji žive na teritoriji Sovjetskog Saveza mogu da postanu petom kolonom Nemačke i zbog toga je izdao naređenje da svi Nemci budu deportovani. Uzalud su se neki menoniti izjasnili kao Nizozemci: sovjetske vlasti nisu imale milosti prema njima.

Selo Rotfront se odjednom ispraznilo; prvo su muškarci morali da napuste svoje domove, a onda i žene.

Ostala su samo deca mlađa od 15 godina; Kirgizi su ih ugostili i hranili sve do kraja rata, kad su njihovi roditelji (oni koji su preživeli) mogli da se vrate kući.

Zajedništvo između Kirgiza i Nemaca u Rotfrontu se tada pojačao, a sve do danas Nemci osećaju zahvalnost prema onima koji su ih tada spasli.

Posle pada Sovjetskog Saveza, na selu je ostala šačica nemačkih porodica.. Svi ostali su se preselili u Nemačku, ali nisu prodavali svoje kuće i redovno se vraćaju u Kirgistan.