Kirgistan: Demokratija lišena sadržaja

Razdaljina između tržnog centra ZUM i ruske novinske agencije Sputnjik iznosi oko dva kilometra. Ajnagulj gleda u zemlju i tek ponekad podiže svoje tamne prodorne oči na prolaznike. NJene zenice su crne, isto kao i mali beleg koji krasi levu rožnjaču i čini je još fascinantnijom. Pre sedam godina, radila je kao novinar za jedan dnevni list na kirgijskom jeziku „Zani Agim“, koji je u međuvremenu nažalost ugašen. Još od detinjstva, Ajnagulj je sanjala da se bavi politikom. U Parlament je ušla kao asistent jednog političara ubrzo nakon revolucije 2010. godine, kada je narod bukvalno zbacio predsednika Kurmanbeka Bakijeva, čime je Kirgistan postao prva država sa demokratskim uređenjem u Centralnoj Aziji. Tadašnja predsednica republike, Roza Otunbajeva, sprovela je prelaz ka parlamentarizmu, a 2011, nakon prvih slobodnih predsedničkih izbora, ulogu predsednika preuzeo je Almazbek Atambajev, iz demokratske stranke, koji je na toj funkciji bio sve do prošlog oktobra. Na njegovo mesto, 24. novembra 2017, došao je novoizabrani Soronbaj Ženbekov, kojeg svi smatraju Atambajevim čovekom. Izbori su održani u mirnoj atmosferi i bez prevara. Pravi trijumf demokratije, barem na formalnom nivou. U stvarnosti, situacija je veoma složena, a priča o Ajnagulj pokazuje da je na nekom dubljem, značajnijem nivou, kirgijska demokratija lišena sadržaja. Već kao tinejdžerka, Ajnagulj je bila član socijalističke partije Ata-Meken, koju je vodio Omurbek Tekebajev, hrabri čovek opozicije, harizmatičan i inteligentan. Nakon revolucije 2010. postavljena je za asistenta Žomarta Saparbajeva, mladića od 27 godina koji je predstavljao simbol obnovljenog kirgijskog političkog života – pripremljen, odlučan, spreman da se žrtvuje zarad boljitka sopstvene zemlje. Nakon sedam godina, Žomart više nije u Parlamentu jer je odlučio da se povuče sa javne scene. Tekebajev je u zatvoru od prošlog aprila, optužen da je primio mito od jednog ruskog magnata. Ali zapravo, optužba ne drži vodu i nije tajna da Atambajev, bivši predsednik, želi da ukloni problematičnog čoveka opozicije, možda jedinog preostalog u Parlamentu. Čak su i mnogi novinari bili primorani da napuste zemlju ili da promene profesiju. Takav je slučaj i Amelije Benlijan, bivše direktorice najvažnijeg dnevnog lista prestonice, „Večernji Biškek“, koja je pretrpela razne pritiske sa vrha države i zbog toga se povukla sa položaja. Sada je zaposlena u jednoj banci kao referent za odnose sa javnošću. Ne žali za novinarstvom i ne namerava više da se bavi politikom ili medijima. Isto tako je i Ajnagulj, iako je odlučila da radi kao slobodni saradnik za rusku agenciju Sputnjik, ipak napustila Parlament i partiju i okrenula se privatnom životu. „Kakva obmana je politika – kaže Ajnagulj – od detinjstva sam sanjala da uđem u Parlament. Sada imam drugačiju predstavu o životu. Posvetila sam se porodici i aktivnostima koje mi se više sviđaju. Često posećujem svoje sestre koje rade u Dubaiju. Možda ću se i ja jednog dana tamo odseliti. LJudi su očekivali da će se nakon revolucije 2010. dogoditi velike promene. A zapravo nije se dogodilo ništa, sve je isto kao i pre.“