Klimatske promene – pogled u moguću budućnost

Kao i prethodnih pet, dokument će dati potpun uvid u trenutno stanje naučnog znanja o klimatskim promenama, a sačinjen je na osnovu 14.000 naučnih radova.

„Deo po deo” proces objavljivanja ovog dokumenta trajaće više od godinu dana, ali su svetski i domaći mediji odmah poklonili veliku pažnju ovom prvom predstavljanju, prenoseći nekoliko ključnih poruka iz dela izveštaja koji je objavljen.

Šesti izveštaj razvejava svaku dilemu o uzroku klimatskih promena koje pogađaju planetu, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.

U izveštaju se navodi da „ne postoji nikakva sumnja da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemljište”, kao i da su se značajne promene već dogodile u brojnim važnim procesima koji se odvijaju na Zemlji.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da današnji zveštaj IPCC-a znači „crveni alarm” za celo čovečanstvo.

Čovek je kriv

U izveštaju se navodi da je razmera promena koje su zabeležene u celom klimatskom sistemu nezabeležena vekovima ili hiljadama godina unazad.

Ljudske aktivnosti i emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu već su ostavile vidljiv trag na klimi naše planete. Temperatura je porasla za oko 1,1 °C u odnosu na predindustrijski period, većina kopnenih regiona je zabeležila jasno povećanje broja temperaturnih ekstrema sa izuzetno visokim temperaturama, a svaka od poslednje četiri decenije je bila toplija od prethodne.

Od sredine 20. veka pa do danas širom sveta zabeleženo je i povećanje broja ostalih vremenskih ekstrema. Globalno zagrevanje dovelo je do većeg broja toplotnih talasa, događaja sa ekstremnom količinom padavina i suša.

Tokom sedam godina, koliko je prošlo od objavljivanja prethodnog izveštaja IPCC-a, naše razumevanje promena koje pogađaju planetu se znatno uvećalo zahvaljujući velikom napretku nauke o klimatskim promenama, te stručnjaci sada mogu sa još većom sigurnošću da govore o posledicama koje povećanje koncentracije ugljen-dioksida ima na klimu planete.

Oblast u kojoj je možda napravljen i najveći proboj jeste sposobnost nauke da oceni koliki je tačno ljudski uticaj na određene vremenske ekstreme (tzv. studije atribucije). Zahvaljujući tome, sada znamo da neki događaji poput ekstremnog toplotnog talasa koji je pogodio Sibir prošle godine ne bi bili mogući bez klimatskih promena.

„Ovaj izveštaj je sudar sa realnošću”, rekla je Valeri Mason-Delmonte kopredsedavajuća grupe unutar IPCC-a koja je odgovorna za izradu ovog dela izveštaja.

„Sada imamo mnogo jasniju sliku prošle, sadašnje i buduće klime što je ključno kako bismo razumeli gde idemo, šta možemo da učinimo i kako možemo da se pripremimo”, rekla je ona.

Scenariji budućnosti

Novi i precizniji klimatski modeli u velikoj meri su unapredili sposobnost naučnika da bolje predvide moguće buduće promene u klimi planete.

Ako emisije na globalnom nivou ne budu svedene na nulu do sredine veka sigurno je da će svet preći opasnu granicu – srednja temperatura atmosfere će se podići za više od „prihvatljivih” 1,5 i 2 stepena Celzijusa. Naime, planeta će nastaviti da se zagreva iznad ovih vrednosti ukoliko se ne preduzmu brze i sveobuhvatne mere za smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.