Ko je proglasio nedelju neradnim danom?

Car Aurelijan je 274. godine stvorio zvanični rimski kult koji se oslanjao na poštovanje boga Sunca Sol Inviktusa (u prevodu je Sol Invictus – Nepobedivo Sunce), a car Konstantin ga je dodatno učvrstio.

Bog Sunca se kod starih Rimljana prikazivao u obliku mladog čoveka sa sunčevim zracima oko glave, o čemu svedoče kovanice iz perioda trećeg i četvrtog veka.

Konstantin Veliki je rođen oko 272. godine, bio je prvi hrišćanski vladar koji je stao na put progonu hrišćana Milanskim ediktom i za prestonicu svog carstva proglasio grad Vizantion, kasnije poznat kao Konstantinopolj.

Postojala su tumačenja da je sam car Konstantin bio oličenje boga Sunca na zemlji – kip na rimskom forumu ili motivi i lik boga Sunca na kovanicama rimske imperije su po tim shvatanjima predstavljali samog vladara – Konstantina Velikog.

Car Konstantin je 7. marta 321. godine proglasio da će nedelja, dan koji je bio posvećen bogu Sunca Solu Inviktusu, biti obavezni dan odmora za sve Rimljane.

Od tog dana, nedeljom ili na dan Sunca (dies Solis) su, u čast Sol Inviktusa, zatvarane pijace, a svi javni poslovi koji bi se obavljali u samom gradu bili bi potpuno obustavljeni.

Rad nedeljom je bio dozvoljen jedino ljudima koji nisu živeli u gradu i koji su se bavili poljoprivredom.

Tim ljudima je dopušteno da obrađuju zemlju jer već sledeći dan možda ne bi bio pogodan za setvu žita ili sađenje vinove loze.

Konstantinov zakon je u narednim godinama zapisan i ovekovečen u Justinijanovom zborniku (kasnije poznat kao Corpus iuris civilis), koji stupa na snagu 529. godine.

Po ovom zakonu, sedmog dana u nedelji niko od građana niti magistrata ne bi radio, pa je i za trgovce obaveza bila zatvaranje radnji.

I dan-danas je nedelja za mnoge neradan dan, a u skladu sa verovanjima, kulturom i religijom, ljudi na ovaj dan imaju različite tradicije i običaje koje poštuju.