Ko je sve to platiooo?

Samo imate mnooogo spomenika, stidljivo, da ih ne uvrede, Makedoncima prigovaraju stranci. Po povratku iz Makedonije neki dan pokazujem slike leve strane Vardara. „Ko je ovo platiooo?“ Za razliku od ljubaznih Francuza, to pitanje prvo na pamet pada nama regionalno bližima. Isto pitanje postavljaju maltene svi koje ja poznajem u Skoplju. Ispada da ključni makedonski političar Nikola Gruevski rekonstruiše celu makedonsku prestonicu na svoju ruku. I to efikasno i uspešno, gotovo bez ikakvih građevinskih zastoja, na koje smo mi u Srbiji navikli. Kažem bez ikakvih, jer moji makedonski prijatelji tvrde, dok razgledamo za rekonstrukciju u barokni stil pripremljenu zgradu makedonske vlade, da se protiv te rekonstrukcije pobunio još živ njen arhitekta. Elem, to se mora videti. S leve strane Vardara nižu se sve same nove impozantne zgrade: Arheološki muzej, Državno tužilaštvo, novo staro Makedonsko narodno pozorište sa statuama glumaca koji pozdravljaju publiku, Muzej Holokausta, Ministarstvo inostranih poslova sa statuama ispod kojih piše: gradska nošnja… To zaista treba videti. Novo staro Makedonsko narodno pozorište otvoreno je (ponovo) nedavno. Sem što su, s jasnim razlogom, podsetili da se pre sto godina premijerna predstava u istom pozorištu zvala „Dušanovo krunisanje“, makedonski mediji su gadno opleli po toaleti u kojoj su se na otvaranju pretencioznog objekta pojavili ključni makedonski političari (ne pristoji crvena kravata), a naročito njihove dame, pre svih Borkica Grujevski (zlatna boja je u Skoplju sada zamena za zlato!).

U prošlu nedelju Vardarom je plovilo sve što se samo može zamisliti na svakoj deponiji, u ponedeljak je već bilo bolje, pa su na reku izašli i ribari. Usred reke postavljene su tri ogromne žardinjere. U svakoj je po jedna žalosna vrba. Na žardinjerama piše na engleskom i makedonskom: vera, nada i ljubav. Svaka je vrba dvaput plaćena po 200.000 evra, tvrde moji Makedonci, a poslednji pokušaj je preživela samo vera. Nada i ljubav se izgleda nisu primile. S druge strane mosta se priprema fontana u reci, a uz desnu obalu Vardara dovršava se crvena galija, u kojoj ćemo jednom piti kafu.

Naš prijatelj poznati makedonski slikar ne može da da dovoljno oduška svome gnevu: niko ne zna ko je sve te skopske skulpture napravio, na kom je tenderu pobedio, ko ih je odlio, gde su odlivene, koliko su koštale, odakle su plaćene. E pa nije da se baš ništa ne zna, kažem. Beogradska livnica „Jeremić“ je dala svoj doprinos. Ali, on nastavlja svoju ogorčenu tiradu. Nije da hoću da ga iznerviram, ali pitam: Znate li koja je država u regionu ove godine imala najveći ekonomski rast? On me gleda u neverici. Dobro, ne mogu da se zakunem da je sto posto istina, ali trač sigurno nije.