Singapur je vizualni dom solarpanka Foto: EPA-EFE/HOW HWEE YOUNGNada u optimističnu budućnost, danas, postala je revolt. Retki se sećaju vremena bez najava sudnjeg dana, a današnje generacije dolaze na svet sa urođenom klimatskom anksioznošću. Odgovorni, a zabrinuti, upadaju u etičku glavolomku: da li „donositi“ decu na planetu izmučenu antropocenom.
Naučna fantastika, posebno žanrovski kategorisana na sajberpank i stimpank, je tako, umesto fantazmagorije budućeg, postala sadašnjost. Iako, još uvek, ne živimo u stvarnim distopijama, često nam se tako čini. „Istorijske” poplave, požari, pandemija.
Sa druge strane, sa kontinuitetom negativnog i beznadežnog, evoluiramo u obeshrabrene saučesnike statusa quo. Ne samo da smo umorni, nego smo i zaboravili kako da se borimo i pronalazimo alternative za bolje sutra, piše Nataša Kilibarda za portal Klima101.rs. Naučno-fantastične apokalipse sa nemerljivim prirodnim katastrofama (cli-fi) nam na kratko daju terapeutsku katarzu, dok nas na duže staze lišavaju volje i odgovornosti za rešavanje problema.
I baš kad nam je neophodno, solarpank nudi optimističnu viziju budućnosti. Kao pokret, filozofija, umetnost, arhitektura, literarni i filmski žanr, a iznad svega način života. U prvi plan se stavljaju nada i istrajnost u uslovima klimatskih promena i društvene opsednutosti krivicom. Solarpankeri ostaju verni svojoj ideji jer je jedina druga opcija — predati se beznađu.
Šta je solar, a šta pank u solarpanku?
„Solar“ u solarpanku je metafora utopije koja je, kao sunčeva energija, dostupna svim oblicima života na Zemlji. Solarpankeri zamišljaju svet jednako distribuirane čiste energije za sve, bez isključivanja marginalizovanih grupa i najranjivijih članova društva.
Solar simbolizuje svetlost — u direktnoj suprotnosti mraku koji dominira realnošću i fantastikom. Solarpank je spoj prirode i već dostupne tehnologije. Solarpank je nada.
„Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma“, kaže Mark Fišer, autor knjige „Kapitalistički realizam”. Aktivističko suprotstavljanje igri moći i novca koji se ulaže u uništavanje životne sredine je dugotrajna bitka. U solarpanku, to je „pank“. I danas vidimo slične borbe.
Vlada Floride pravno onemogućava građanima samoodrživ život van sistema, Australija podriva popularizaciju solarne energije u domaćinstvima, a Španija je, do skoro, pokušavala da uvede „porez na sunce“. Aktivisti za zaštitu životne sredine širom sveta, pa i u Srbiji, se etiketiraju kao teroristi i politikanti.
Pank u solarpanku odbacuje distopiju — i stvarnu i fiktivnu.
Solarpankeri sadašnjice
Iako je, kao pojam, solarpank nastao na blogu Republic of the Bees 2008. godine, a popularizovao se na mreži Tumblr par godina kasnije, verno svojim principima, on nije centralizovani pokret ili estetika.
Ipak, pojedini projekti važe za nosioce izgleda i stila solarpanka. To su Gardens by the Bay u Singapuru, vijetnamski Golden bridge, građevinski poduhvati arhitektonskog tima MAD iz Pekinga, projekti modernih ekosistema Vincenta Kalebauta, ili vertikalne šume u Milanu arhitekte Stefana Boerija.
Urbanistički gledano, ako je Hong Kong vizija sajberpanka, Singapur je vizualni dom solarpanka. Ako je sajberpank sivo, solarpank je otkrivanje svetlosti i duge.
Iz svih solarpankerskih primera jasno je da je arkologija, slivenica arhitekture i ekologije, važan deo dizajna solarpanka.
Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
