Duhovnici, psihologi, psihijatri, šamani, lajf-koučevi… Ko zaista može da leči dušu?
„Stručnjaci za dušu“ su okupiral idruštvene mreže.
Saveti koji dolaze sa tih platformi mogu zbuniti ljude koji se nalaze u teškim životnim situacijama. Mnogi nisu sigurni ko je zaista kvalifikovan da im pomogne, pa često ne znaju kome da se obrate.
Rizici saveta sa društvenih mreža, ko leči dušu
Psiholog Snežana Mrvić na RTS-u je upozorila da su rizici pri oslanjanju na savete sa društvenih mreža ogromni. „Savet koji dobijete putem interneta može doneti više štete nego koristi“, ističe Mrvić. U njenoj praksi, problemi vezani za mentalno zdravlje rešavaju se kroz stručnu pomoć psihijatara i psihologa, koji su školovani za takav rad i prošli kroz dug proces edukacije.
Da li društvene mreže mogu biti koristan alat?
Mnogi psihologi, psihijatri i psihoterapeuti koriste društvene mreže kao platformu za promociju svog rada. Mrvić napominje da iako društvene mreže mogu biti dobar alat za povezivanje sa mladima, uvek je važno proveriti stručnost osobe pre nego što potražite pomoć. Preporuka i provere referenci igraju ključnu ulogu u prepoznavanju pravih stručnjaka.
Sveštenici i tradicionalne crkve kao sigurniji izbor
Sveštenik Stevan Jovanović smatra da u današnjem društvu postoji mnogo različitih ideja koje mogu zbuniti ljude. On naglašava da bi trebalo više pažnje posvetiti tradicionalnim verskim zajednicama koje pružaju stabilnost i izvesnost. Dodaje da mnogi ljudi u crkvama i verskim zajednicama paralelno rade kao psihoterapeuti i psihijatri, čime se spaja duhovno i mentalno lečenje.
Poverenje u terapeuta je ključ
Jedan od najvažnijih faktora u procesu lečenja je izgradnja poverenja između terapeuta i klijenta. Mrvić ističe da je svaki terapijski proces personalizovan, jer ono što odgovara jednoj osobi, ne mora odgovarati drugoj. Zbog toga je bitno da osoba koja traži pomoć pronađe terapeuta kojem veruje i koji se oseća sigurno.
Duhovni savet i terapija – kada se kombinuju?
Mrvić i Jovanović slažu se da duhovni saveti mogu biti korisni, ali samo kao nadgradnja na profesionalnu psihološku ili psihijatrijsku terapiju. Jovanović ističe da duhovnici koji prepoznaju ozbiljne psihološke probleme često upućuju svoje vernike na terapeute, jer je važno prepoznati kada je potrebna stručna medicinska pomoć.
Koučing vs. šamanizam – pravi ili lažni lekovi?
Nebojša Jovanović, predsednik Evropskog saveta za koučing i mentorstvo Srbije, napominje da pravi koučing nije instant rešenje, već proces učenja i samoproučavanja. Koučing je način da se bolje upoznate sa sobom, dok šamanizam, prema Maji Iskijerdovoj, može biti deo kulture određenih plemena, ali često se moderni šamani koriste za brza rešenja koja ne odgovaraju zapadnoj medicinskoj praksi. Za osobe koje traže pomoć, važno je da se dobro raspitaju i da ne podležu instant rešenjima koja mogu samo pogoršati njihov problem.
Kako prepoznati pravi izvor pomoći?
Budući da se u današnjem društvu pojavljuje sve više „stručnjaka“, od velikog je značaja da se konsultujete sa kvalifikovanim i proverljivim stručnjacima. Bilo da je reč o psihoterapeutu, svešteniku, kouču ili bilo kojoj drugoj osobi koja nudi pomoć, osnovni kriterijumi za izbor treba da budu edukacija, iskustvo i, najvažnije, poverenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.