Koja je razlika između srčanog zastoja i srčanog udara?

Srčani udar se dešava kada srce ne dobija dovoljno krvnog protoka. Srčani zastoj se dešava kada doživite iznenadni kolaps i gubitak svesti jer srce prestane da kuca i ne može pumpati krv kako bi obezbedilo kiseonik za ostale organe. U mnogim slučajevima, srčani udar može povećati rizik od razvoja srčanog zastoja.

I srčani udari i srčani zastoji su opasni po život. Iako su ova stanja povezana i mogu deliti slične simptome, postoje ključne razlike.

Srčani zastoj i srčani udar utiču na srce, ali svako stanje ima različite simptome. Srčani udar često može dovesti do srčanog zastoja, tako da je važno prepoznati simptome srčanog udara i potražiti hitnu medicinsku pomoć. Evo pregleda kako se simptomi upoređuju i razlikuju.

Različiti uzroci srčanog udara i srčanog zastoja

Srčani udari se dešavaju kada srce ne dobija dovoljno krvnog protoka. Koralne arterije su krvni sudovi koji dovode krv, kiseonik i hranljive materije do srčanog mišića. Srčani mišić neprekidno radi, obično kuca 60-100 puta u minutu, tako da mu je potrebna konstantna opskrba krvlju da bi pravilno funkcionisao.

Glavni uzrok srčanih udara je ateroskleroza, nakupljanje holesterola u koronarnoj arteriji. Ove plakove mogu da puknu, formirajući krvni ugrušak koji delimično ili potpuno blokira protok krvi do srca.

S druge strane, nekoliko stanja mogu dovesti do srčanog zastoja. Srčani udar je jedan od glavnih uzroka zbog kojih može doći do srčanog zastoja, ali i druga stanja mogu uzrokovati prestanak srčanog kucanja:

Aritmije (abnormalni srčani ritmovi), poput ventrikularne fibrilacije i ventrikularne tahikardije
Druga srčana stanja, kao što su kongenitalne srčane mane i bolesti srčanih zalistaka
Hipoksija (nizak nivo kiseonika)
Hipotermija (nizak telesna temperatura)
Nizak volumen krvi, kao što je kod prekomernog krvarenja
Ekstremno visoki ili niski nivoi kalijuma u krvi, uz moguće teške neravnoteže magnezijuma i kalcijuma
Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi)
Plućna embolija (krvni ugrušak u plućnim arterijama)
Srčana tamponada (nakupljanje tečnosti oko srca)
Pneumotoraks (kolaps pluća)

Različiti ishodi

I srčani udari i srčani zastoji mogu biti smrtonosni, ali njihovi ishodi se razlikuju. Srčani udari su češći, sa procenjenim 805,000 slučajeva godišnje u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako srčani udari nose rizik od smrti, ne dešava se da svaki srčani udar bude fatalan. Oko 12% srčanih udara rezultira smrću unutar 30 dana. Procena je da je jedan od pet srčanih udara tiha i neprepoznata, a kao rezultat toga često ostaju nelečeni.

Srčani zastoj je uvek smrtonosan bez lečenja. Bez hitne kardiopulmonalne reanimacije (CPR), ljudi ne mogu preživeti srčani zastoj. Procene su da 60-80% ljudi koji dožive srčani zastoj van bolnice ne prežive. Zbog toga je ključno pružiti CPR i koristiti automatski eksterni defibrilator (AED) što je pre moguće ako vidite nekoga ko je doživeo srčani zastoj.

Sličnosti

Iako srčani udari i srčani zastoji imaju različite uzroke, tretmane i ishode, postoje neke važne sličnosti. Oboje su ozbiljne medicinske hitne situacije koje utiču na srce i zahtevaju trenutnu pomoć kako bi se sprečile opasne po život komplikacije.

Obe stanja utiču na srce

Srčani udari i srčani zastoji uključuju srce, mišićni organ odgovoran za pumpanje krvi u ostatak tela. Srce se oslanja na složen sistem električne provodljivosti da bi generisalo otkucaje. Međutim, ako dođe do srčanog udara ili srčanog zastoja, ova stanja mogu uticati na sposobnost srca da efikasno pumpa krv i izazvati disfunkciju u električnom sistemu.

Tokom srčanog udara, blokada u koronarnoj arteriji sprečava protok krvi do srca. Ovo utiče na sposobnost srca da pumpa i može dovesti do aritmija (abnormalni srčani ritmovi), što povećava rizik od srčanog zastoja.

Slično tome, u slučaju srčanog zastoja, srce prestaje da kuca, što uzrokuje da ne može pumpati krv u telo. Bez pravilnog funkcionisanja srca, mozak i vitalni organi ne mogu normalno raditi, što rezultira iznenadnim kolapsom.

Kada i kako potražiti pomoć

Ako doživite simptome srčanog udara, odmah pozovite 911 za medicinsku pomoć. Zbog visokog rizika od srčanog zastoja tokom srčanog udara, nije preporučljivo da vas voljena osoba vozi, jer možda neće znati kako da se nosi sa situacijom ako dođe do srčanog zastoja. Zbog toga je bolje čekati medicinske stručnjake da vas prevezu do ustanove.

Tokom srčanog zastoja, nećete moći da potražite pomoć za sebe jer vas ovo stanje uzrokuje da izgubite svest. Ovo je trenutak kada je važno biti obavešten posmatrač. Ako primetite da neko drugi doživljava srčani zastoj, pozovite pomoć i odmah započnite CPR. Zamolite drugu osobu u blizini da pronađe AED uređaj, koji može pomoći da srce osobe nastavi da kuca dok čekate medicinsku pomoć. Ne čekajte — život osobe zavisi od vaše sposobnosti da im brzo pomognete, piše Health.