Koje godine može doživeti zdrav čovek, postoji li gornja granica?

Nakon što je prošle nedelje umrla francuska časna sestra Lusil Rendon, španska prabaka Marija Branjas Morera, koja ima 115 godina, nosi titulu najstarije osobe na svetu, prema Ginisovoj knjizi rekorda.

Francuski prirodnjak iz 18. veka Žorž-Luj Leklerk, poznat kao grof de Buson, verovao je da zdrav čovek može da doživi najviše stotu, piše Jutarnji list.

Od tada, napredak u medicini i bolji uslovi života pomeraju tu granicu na nekoliko decenija.

Nova prekretnica postavljena je 1995. godine kada je Francuskinja Jeanne Calment proslavila svoj 120. rođendan.

Calment je umro dve godine kasnije u 122. godini. Ona se i dalje zvanično smatra najdugovečijom osobom koja je ikada živela.

Prema podacima UN, 2021. godine u svetu je bilo 593.000 ljudi starijih od sto godina. Pre jedne decenije bilo ih je 353.000.

Očekuje se da će se broj stogodišnjaka više nego udvostručiti u narednih deset godina, navodi agencija Statisti.

Grofa de Bufona bi takođe iznenadilo povećanje broja ljudi starijih od 110 godina. Njihov broj je porastao 80-ih godina prošlog veka.

Prirodna granica 115?

Dakle, koliko dugo čovek može da živi? Naučnici se ne slažu oko ovoga, a neki veruju da je životni vek naše vrste strogo biološki ograničen.

Godine 2016, genetičari su objavili u časopisu Nature da nije bilo poboljšanja u ljudskom životnom veku od kasnih 1990-ih.

Analizirajući globalne demografske podatke, otkrili su da se maksimalni životni vek smanjio od Kalmentove smrti, iako u svetu ima više starijih ljudi.

„Zaključili su da ljudski životni vek ima prirodnu granicu i da je dugovečnost ograničena na oko 115 godina“, rekao je francuski demograf Žan-Mari Robin za AFP.

„Ali tu hipotezu djelimično osporavaju mnogi demografi“, rekao je Robine, stručnjak za stogodišnjake u medicinskom istraživačkom institutu INSERM.

Istraživanje je 2018. godine pokazalo da se stopa smrtnosti, iako raste sa godinama, smanjuje nakon 85. godine života.

Oko 107. godine, stopa smrtnosti dostiže vrhunac od 50 do 60 procenata godišnje. „Prema toj teoriji, ako imate 12 ljudi u dobi od 110 godina, šest će doživjeti 111, tri do 112 godina i tako dalje“, rekao je Robine.

Igra brojeva

Ali što je više ljudi starijih od 110 godina, takozvanih superstogodišnjaka, veće su šanse da će nekolicina njih doživeti rekordnu starost.

Ako imate 100 superstogodišnjaka, „pola će doživeti 111, a četvrtina doživeće 112 godina“, rekao je Robine.

„Zahvaljujući ‘efektu zapremine’, više ne postoje fiksne granice dugovečnosti.

Ali Robine i njegov tim ove godine objavljuju istraživanje koje će pokazati da stopa smrtnosti nastavlja da raste nakon 105. godine, sužavajući taj okvir još više.

Da li to znači da postoji granica dugovečnosti? Robine ne želi da ide tako daleko.

Medicinska otkrića će se nastaviti, kao i uvek, i malo po malo će se poboljšati zdravlje najstarijih“, rekao je on.

I drugi stručnjaci su oprezni u pogledu prognoza.

„Za sada nema definitivnog odgovora“, rekao je Frans Mesl, demograf sa Francuskog instituta za demografska istraživanja (INED).

Čak i ako ih ima više, broj ljudi koji dožive duboku starost je i dalje prilično mali i još ne možemo da napravimo značajnu statističku procenu“, rekla je ona.

Zbog toga će možda biti potrebno sačekati veći broj ljudi starijih od 110 godina da testiraju „efekat zapremine“.

I naravno, neka buduća medicinska otkrića mogu uskoro promeniti sve što znamo o smrti.

Erik Bulanže, francuski lekar specijalizovan za starije osobe, rekao je da bi „genetska manipulacija” mogla da omogući nekim ljudima da dožive 140 ili čak 150 godina.