Koje kompanije dozvoljavaju dremku na radnom mestu?

I to ne samo u vidu dremke za radnim stolom već spavanje u sobi predviđenoj za to. To je moguće u Japanu gde kompanije nude dremanje na poslu vođeni novim istraživanjem koj je pokazalo da pospanost zaposlenih, koja onda utiče na radnu efikasnost, japanske kompanije godišnje košta čak 138 milijardi dolara.

Stoga je predlog poslodavaca i japanskog Ministarstva zdravlja da zaposleni dobiju barem pola sata za spavanje u ranom poslepodnevu. Ovo je praksa koju prihvata sve više kompanija u Japanu ne bi li se izborili sa epidemijom nesanice i tako sprečili poguban uticaj na ekonomiju.

„Nextbeat“, japanska IT kompanija, odmah je prihvatila tu ideju pa je za svoje zaposlene uspostavila dve, kako su ih nazvali, “strateške spavaće sobe”, jednu za muškarce, drugu za žene, u svom predstavništvu u Tokiju. Sobe su opremljene uređajima koji blokiraju pozadinsku buku, omogućavajući radnicima da se protežu na sofama i nesmetano odmaraju.

Zabranjeni su mobilni telefoni, tablet i laptop. „Dremka može itekako da poboljša nečiju efikasnost podjednako kao i uravnotežena ishrana i vežbe“, kaže Emiko Sumikava, član upravnog odbora „Nextbeat“. Ova kompanija takođe od svojih zasposlenih zahteva da napuste posao najkasnije do 21 sat te da se uzdržavaju od prekomernog prekovremenog rada, koji je, kako tvrde, glavni krivac za sve učestliju smrt na poslu ili kako to u japanu nazivaju karoši.

Jedna kompanija čak nudi finansijske podsticaje da ubedi svoje zaposlene da izbegavaju prekovremeni rad i da idu na spavanje u razumno vreme. „Crazy“, kompanija za planiranje venčanja, nagrađuje zaposlenike koji spavaju najmanje šest sati noću sa bodovima koji se zatim mogu zameniti za hranu u kafeteriji kompanije. Koristeći aplikaciju za praćenje njihovog sna, radnici mogu akumulirati bodove vredne čak 64.000 jena (458 funti) godišnje.

Japanski radnici imaju više razloga da se podvrgnu porivu za dnevnim dremanjem, bilo na poslu ili tokom dugih putovanja. Istraživanje sprovedeno pomoću fitnes tragača u 28 zemalja pokazalo je da Japanci – podjednako muškarci i žene spavaju, u proseku, samo 6 sati i 35 minuta noću – 45 minuta manje od međunarodnog proseka.

Finske žene, nasuprot tome, spavaju gotovo sat duže u proseku 7,45 minuta. Estonci, Kanađani, Belgijanci, Austrijanci ali i Holanđani i Francuzi imaju relativno pristojan noćni san, pokazalo je isto istraživanje. U odvojenoj anketi proizvođača Fuji Rioki, koja se bavi proizvodnjom zdravstvenih proizvoda, 92,6 odsto Japanaca starijih od 20 godina izjavilo je da ne spava dovoljno.

Japanske kompanije uglavnom tolerišu „inemuri“, fenomen koji se često bukvalno prevodi kao „spavanje na dužnosti“. Smatra se kao demonstracija posvećenosti svojih zaposlenih, a ne kao znak lenjosti. „Inemuri“ podjednako praktikuju pripadnici oba pola, ali žene češće budu kritikovane zbog toga, naročito ako se desi da zadremaju u poziciji koja može biti smatrana neprikladnom.Tradicija „dremke na poslu“ u Japanu se gaji duže od 1.000 godina, i nije ograničena samo na radno mesto. Ljudi neretko spavaju u robnim kućama, kafićima, restoranima, parkovima i javnom prevozu.

Nisu samo japanske kompanije sledbenici inemurija. Neke od međunarodnih megakorporacija i start-ap kompanija svesni su koristi od dremke i pružaju svojim zaposlenima mogućnost za to. Postojanje bazena olimpijskih dimenzija, besplatnih gurmanskih obroka, golf terena…neki od razloga što je Dejli Mejl 2017. nazvao kompaniju Gugl „najbezbednijim radnim mestom na svetu“.

U predstavništvu ove kompanije u Londonu ili Torontu, postoji još jedna stvar koja rad za velikog giganta poput Gugla još očaravajućim: sokovi za spavanje, kompleti sa kašmirskim maskama za oči, nulta gravitacija na dnu, muzika za spavanje, programirana svetla i opuštajuće vibracije koje su sve osmišljene da usavrše dremanje i opuštanje na poslu u trajanju od 20-ak minuta. Kao što je Dejviid Redklif, potpredsednik službe za nekretnine i usluge u Guglu, kazao u intervjuu CBS-u, „nijedno radno mesto nije potpuno bez dremke.“

Međunarodna renomirana kompanija Prajsvoterhaus Kupers takođe omogućava zaposlenima da dremnu na poslu. Prvo, u ponudi je fleksibilan sistem radnih sati koji uključuje opcije za izbor radnih sati, slobodnih radnih dana… Švajcarski odeljak ove kompanije imao je do 2017. posebnu sobu za spavanje u okviru kancelarija. Štaviše, Prajsvoterhaus Kupers je čak pozivao stručnjake za spavanje da razgovaraju sa njihovim zaposlenima o pozitivnim i negativnim navikama sna i važnosti dobrog sna. Ali, kao što su i zaposleni kazali u jednoj anketi nije bilo potrebe da stručnjak potvrdi da su radnici apsolutno obožavali sobu za spavanje.

Američka kompanija na polju računarskih mreža „Cisco Sistems“ se snažno zalaže u trendu dremkanja u kancelariji. Kao i „Google“ i drugi, „Cisco“ je investirao u specijalne krevete „MetroNap-made pods“ koji koštaju oko 13.000 dolara, kao neka vrsta „konsultanata za spavanje“, što je kako kažu manja suma od godišnjih plata koje zarađuju većina stvarnih konsultanata.

U londonskom gigantu „Potato“ potrebu za dremkom posmatraju čisto logistički. Imajući u vidu da sarađuju sa klijentima širom sveta u raznim vremenskim zonama zaposleni često moraju da se prilagode tome. Rukovodstvo kompanije zato smatra da „ako dremka pomaže našim zaposlenima da rade još bolje onda je vredna toga“.

Kompanija „Zapos“ sa sedištem u Las Vegasu sobe za spavanje smatra nečim prirodnim što doprinosi zdravlju. Sedište kompanije „Nike“ u Bevertonu ima centar za treninge, sa sobama za teretanu, jogu, fudbalski teren i olimpijski bazen. Tamošnji zaposleni imaju pristup sobama u kojima mogu meditirati ili „uhvatiti“ malo sna u bilo koje vreme. Niko ne želi da mu zaposleni vozači spavaju na poslu, ali ako zaposleni u „Uberu“ žele da malo odspavaju, to im je dozvoljeno u kancelarijama kompanije u Indiji i na Filipinima.

Iako, kako kažu, omogućavanje spavanja na poslu možda nije krajnje rešenje, ipak je, tvrde stručnjaci, korak u pravom smeru. U Španiji, međutim, mnoge firme su skratile pauzu za popodnevni odmor, tako da samo 20 odsto zaposlenih Španaca ima pravo na popodnevnu „dremku“. Dok, recimo Kanađani na poslu redovno koriste pravo na odmor posle ručka.

U Francuskoj mali broj kompanija, među njima „Novius“, „Oranž“ ili specijalizovane softverske firme, dozvoljavaju zaposlenima da odspavaju tokom radnog vremena.

Spavanja na poslu, poput onog u Japanu sa posebnom prostorijom za dremku nije uobičajeno niti je praksa u srpskim firmama. Mada smo, zahvaljujući društvenim mrežama, bili svedoci ozbiljnih dremki na radnom mestu, za kancelarijskom stolicom.

Iako nikada nije utvrđeno kolika je zapravo produktivnosti onih zaposlenih u državnim firmama, ustaljeno je mišljenje među ovdašnjom populacijom „da te bog video ako si zaposlen u državnoj firmi – pa bilo to zbog samog odnosa prema poslu, beneficijama stalnog zaposlenja u državnoj službi, broju dana godišnjeg odmora… Kada je maja prošle godine na društvenim mrežama osvanula fotografija zaposlene u Sekretarijatu za kulturu prizor je izazvao ruganja, podsmehe i konstatacije da je to najbolja slika i prilika radne kulture u Srbiji. Upravo po tome smo apsolutno nemerljivi sa Japancima iako fenomen nuimurija, reklo bi se, jeste prisutan doduše u svojevrsnom srpskom obliku.

Gubici po zasposlenom sedam do osam dana godišnje

Prema jednoj studiji sa Oksforda – nedostatak sna nezaposlenih košta 63 milijarde dolara godišnje. U proseku po zaposlenom se izgubi 7,8 dana godišnje zbog nedovoljne produktivnosti na radu usled nenaspavanosti, navodi se u studiji. Američka NASA je još pre skoro 25 godina sprovela anketu u pogledu važnosti popodnovnog sna zaposlenih. Utvrđeno je da piloti koji su se odmorali posle ručka u proseku 40 minuta provedeći u snu 25 minuta povećali su produktivnost na radu 34 odsto u odnosu na pilote koji su ostajali budni. Trećinu automobilskih nesreća sa smrtnim ishodom izazvali su vozači koji su zaspali za volanom. U Kini, još od vremena Mao Cedunga, pravo na popodnevni odmor zaposlenih zapisano je u Ustavu.