Koje lekove ne biste smeli da pijete pre vožnje?

„Prvu grupu čine lekovi koji mogu da utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama, a označeni su praznim crvenim trouglom na pakovanju leka. Drugu grupu čine lekovi koji snažno utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama, a pod čijim uticajem nikako ne sme da se seda za volan, a označeni su punim crvenim trouglom na pakovanju leka. Treća i najopasnija grupa su lekovi koji se svrstavaju u opojne droge, označene znakom paragrafa (§) na pakovanju leka”, objašnjava Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Lekovi kao ekvivalent alkoholu

Uobičajene nuspojave navedenih grupa lekova koje mogu nepovoljno da se odraze na vožnju su pospanost ili umor, vrtoglavica, nesvestica, mučnina, zamagljen ili dvostruki vid, zimogrožljivost, nesigurnost, zbunjenost. Sposobnost pravilne koncentracije i prosuđivanja udaljenosti ili brzine drugog vozila je smanjena. Nakon uzimanja nekih lekova kod pacijenata javlja se i slabost mišića ili slabija koordinacija, teskoba.

„S obzirom na to da neki lekovi mogu toliko značajno da utiču na vožnju da su jednaki konzumiranju alkohola iznad zakonske granice, farmaceuti svakodnevno savetuju građane i doprinose boljoj informiranosti o učincima droga na vožnju”, poručuje Jasna Anđelković.

Kada su rizici veći?

Lekovi za nesanicu, anksioznost, epilepsiju, antidepresivi (koriste se za depresiju i bol u nervima, migrene, probleme s bešikom), antipsihotici (za stanja poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja), neki antihistaminici (za alergije, prehlade i grip) neki su od lekova koji mogu da ugroze vožnju. Na isti način deluju i opioidi (za ublažavanje bolova), neki narodni lekovi protiv prehlade i gripa, kao i određeni lekovi za krvni pritisak i mučninu.

Izvor: n1info.hr