Koji dodaci ishrani su efikasni i kada i kako ih je najbolje konzumirati?

Dodaci ishrani zauzimaju značajno mesto u svakodnevnom životu, koji je često opterećen stresom, zauzetošću, višestrukim naporima u poslovnom i privatnom životu, intenzivnim sportskim aktivnostima, nedostatkom vremena za kupovinu i pripremu sveže, lokalno uzgojene i organske hrane, iscrpljenošću od sezonskih bolesti. …

Ali kvalitetna i raznovrsna ishrana, redovna fizička aktivnost, dobar način života i redovni preventivni pregledi su na prvom mestu u poboljšanju zdravlja, a zatim i dodaci ishrani.

Njihova svrha je da dopune uobičajenu ishranu, nikako da je zamene, oni su koncentrisani izvori hranljivih materija ili drugih supstanci sa nutritivnim ili fiziološkim dejstvom, pojedinačno ili u kombinaciji, koje su dostupne na tržištu u doziranom obliku, tj. kapsule, pastile, tablete, kesice praha, ampule, bočice sa kapaljkom… Na tržište se plasiraju isključivo pojedinačno ili u kombinaciji.

Najpopularniji oblik dodataka ishrani su multivitamini, koji sadrže kombinaciju nekoliko vitamina i minerala. Industrija multivitamina i dijetetskih suplemenata ubrzano raste, a sa njima često dolaze i sumnje da li su bezbedni, da li ih treba uzimati, šta i u kojoj količini.

Da li su dijetetski suplementi bezbedni?

Sastav, označavanje i stavljanje na tržište dodataka prehrani u Hrvatskoj reguliran je Zakonom o hrani i zdravstvenim tvrdnjama i hrani obogaćenoj nutrijentima, Pravilnikom o dodacima ishrani, Pravilnikom o uslovima za uključivanje u program praćenja i provedbe Programa praćenja dodataka ishrani, namirnicama kojima su dodani vitamini, mineralima i drugim supstancama i namirnicama sa nutritivnim i zdravstvenim tvrdnjama i Pravilnikom o supstancama koje se mogu dodavati hrani i upotrebljavati u proizvodnji hrane i materijama čija je upotreba u hrani zabranjeno ili ograničeno.

Etiketiranje, reklamiranje i prezentacija proverenih dodataka ishrani, prema našim propisima, mora biti takvo da uvek stoji da oni nisu zamena za uravnoteženu ishranu, niti da leče bolesti, kao što to čine lekovi.

Uz to, pripravci koji imaju izrazito visoke koncentracije mikronutrijenata ili sadrže specifične ekstrakte ljekovitog bilja spadaju u kategoriju lijeka, no za većinu takvih pripravaka nije potreban liječnički recept. Ipak, na hrvatskom tržištu prevladavaju oni niže dozirani pripravci koji općenito ne mogu naškoditi prosječnom korisniku, ako ih uzima u propisanoj maksimalnoj dnevnoj dozi i/ili prema savjetu liječnika ili ljekarnika, piše Živim.hr.

Uzimati dodatke prehrani ili ne

Dodaci prehrani uzimaju se kako bi pojačali unos hranjivih tvari i nadopunili prehranu tvarima koje se normalnim unosom hrane u organizam ne dobivaju u dovoljnoj količini.

Tako se potiče dobro zdravlje, povećava otpornost organizma i pomaže u održavanju fizioloških funkcija našeg organizma. Osim vitamina i minerala, dodaci prehrani sadrže i masne kiseline, aminokiseline, bjelančevine, ljekovito bilje i njihove ekstrakte, bioflavonoide, žive kulture mikroorganizama, prirodne enzime, metabolite žlijezda, pčelinje proizvode…

Neki od ovih hranjivih tvari imaju snažne učinke na imunosni sustav, na smanjenje stresa, obnavljanje nekih važnih funkcija u organizmu, potiču brže cijeljenje rana, nužni su za rast i sl.

Kvalitetan dodatak ishrani koji sadrži hranljive materije u umerenim dozama može se koristiti ne samo kao dodatak hranljivim materijama koje ne dobijamo hranom, već i kao prevencija određenih bolesti, a neke i kao terapija. Zatim se uzimaju samo prema uputstvima lekara i pod lekarskim nadzorom.

Dodaci ishrani za kojima najčešće posežemo su hemijski oblici vitamina i minerala. Iako mnogi ljudi sami uzimaju razne dodatke ishrani, najbolje je da proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom da li treba da ih uzimate ili ne.

Prema uputstvima i iz razgovora o vašim navikama i simptomima koje možda imate, a koji se mogu pripisati disbalansu vitamina ili minerala, lekar će znati da li spadate u rizičnu grupu zbog nedostatka hranljivih materija.

Vaš lekar može da vas uputi na proveru nivoa vitamina i minerala/krvni test, a možete i da merite svoj vitaminsko-mineralni status u apotekama.

Prilikom kupovine dodataka ishrani treba obratiti pažnju na njihov kvalitet, informisati se o najboljim suplementima i kupiti ih od provjerenog proizvođača. Bezbedni su ako se uzimaju u preporučenim količinama i po savetu lekara i/ili farmaceuta.

Koja je preporučena doza

Iako su preporučene doze individualne, dnevna preporučena doza je preporučena dnevna količina hranljive materije koju treba da unosite i gornja granica koja vam neće štetiti. Danas je poznato da, pored činjenice da dijetetski suplementi ne utiču na svačiji organizam podjednako, uzimanje velikih doza može imati ozbiljne posledice.

Na primer, 2005. godine objavljena je meta-analiza studija o odnosu između vitamina E i stope mortaliteta kod ljudi koji ga uzimaju.

Autori meta-analize uporedili su rezultate 19 randomizovanih, placebom kontrolisanih studija i zaključili da unos vitamina E u dozi od 400 IU ili više dnevno tokom jedne godine povećava rizik od prerane smrti.

Studije u kojima su korišćene niske doze vitamina E uglavnom su ukazivale na blagotvorno dejstvo vitamina E. Ili je, na primer, u British Medical Journalu objavljena meta-analiza studija o uticaju kalcijuma na učestalost infarkta miokarda. , a pokazalo se da je kod ljudi koji su uzimali suplemente kalcijuma dijetom u dozi većoj od 800 mg zabeležen veći rizik od infarkta miokarda.

Iako su kasnije kritikovani izbor učesnika, način prikupljanja podataka i njihova analiza, ove studije su ukazale na to da je i dalje neophodno poštovati savete lekara i farmaceuta.

Zašto je važno

Samoinicijativno posezanje za dodacima ishrani može dovesti do zdravstvenih problema. Stručnjak će vam takođe savetovati u kojim situacijama ne bi trebalo da uzimate dodatke ishrani. Na primer, nemojte konzumirati dodatke ishrani pre ili posle operacije jer mogu povećati rizik od krvarenja ili uticati na anesteziju.

Takođe, mnogi dodaci ishrani sadrže aktivne sastojke koji mogu imati jake efekte na organizam, ali i interakciju sa nekim lekovima.

Primer za to je uzimanje dijetetskog suplementa sa fermentisanim crvenim pirinčem. Uz istovremenu upotrebu statinskih lekova, koji su propisani za snižavanje holesterola u krvi, može izazvati ozbiljnu štetu. Dodavanje crvenog pirinča se ne preporučuje trudnicama i dojiljama, a kontraindikovana je i kod nekih antibiotika, antikoagulansa i imunosupresiva.

Uopšteno govoreći, dijetetski suplementi se moraju uzimati u konsultaciji sa lekarom i farmaceutom kako bi se maksimizirale njihove prednosti i minimizirali neželjeni efekti.

Kada i kako ih je najbolje uzimati

* Uglavnom se savetuje uzimanje dodataka ishrani tokom ili posle obroka, jer je tada apsorpcija sastojaka najaktivnija.

* Vitamine rastvorljive u vodi (C, vitamini B-kompleksa) uzimajte sa ili bez hrane, sa izuzetkom vitamina B12 – bolje će se apsorbovati tokom obroka.

* Vitamine rastvorljive u mastima (A, D, E i K) treba unositi sa mastima iz obroka kako bi ih organizam što bolje iskoristio.

* Tokom prve polovine dana preporučuje se uzimanje vitamina B1, B12, gvožđa i koenzima K10 jer deluju energično na organizam.

* Uzimajte suplemente gvožđa sa vitaminom C (sok od citrusa) i izbegavajte da ga mešate sa kalcijumom ili hranom bogatom kalcijumom, jer ometa apsorpciju gvožđa.

* Ako uzimate mineralne suplemente kalcijuma, cinka i magnezijuma, pijte ih sa vremenskim razmakom između njih. Takođe, ne bi trebalo da ih uzimate istovremeno sa antioksidativnim formulama kao što su one sa beta karotenom i likopenom.

* Cink se može uzimati sa vitaminima A, C i B12. Izbegavajte uzimanje gvožđa, bakra i vitamina B9 ako ste uzimali cink.

* Vitamin E se može uzimati sa selenom, kao i vitamini C i A. Nemojte ga kombinovati sa gvožđem.

* Uzimajte vitamin A sa vitaminima C i E, i sa cinkom.

* Da biste poboljšali varenje, uzimajte probiotike oko dva sata posle večere.

* Magnezijum pre spavanja pomaže da se telo smiri pre odlaska na odmor. Povećaćete njegovu apsorpciju ako ga uzimate sa kalcijumom.

* Kalcijumu je potreban vitamin D kao i magnezijum da bi se na pravi način apsorbovali u organizmu, pa ih možete unositi uz večeru.
Show less