U Evropskoj uniji je 2015. godine preminulo 5.217.367 ljudi, oko 272.000 više nego u prethodnoj, pokazuju podaci Eurostata.
Dva miliona od ovog broja (što je 37%) bila je starosti između 7o i 85 godina, a skoro četvrtina je bila mlađa od 70.
Nešto više od 1.9 milona ljudi umrlo je od bolesti kardiovaskularnog sistema, uglavnom od srčanog uadra i infarkta, dok je oko 1.3 milona preminulo od posledica kancera. Ova dve gupe bolsti u EU odgovorne su za 37 i 26 odsto svih smrtnih slučajeva. Bolest kardiovaskularnog sistema glavni je razlog smrti u svim državama članicama EU, osim u Danskoj, Francuskoj , Holandiji i Ujedinjenom Kraljevstvu gde njegovu ulogu preuzima rak, ističe se na europa.eu
Treći razlog preminuća obolelih u EU su bosleti respiratornog sistema, koje su do sada odnele 442.100 života u 2015. godini , što je 8% ukupne stope smrtnosti.
Portal europa.eu naovdi da u zemljama EU značajan udeo u smrtnosti uzimaju nesreće i drugi slični slučajevi koji su odneli 230.000 života, bolesti digestivnog sistema (oko 219.000), mentalne i bihevioralne blosti kao što je demencija (214.500) i bolesti nervnog sistema, Alchajmerova bolest (213.000 smrti, 4%).
Sa 1660 umrlih na 100.000 stanovnika, Bugarska je imala najveću stopu smrtnosti u EU u 2015. godini. Odmah iza nje nalaze se Rumunija (1503), Mađarska (1500), Litvanija (1490), Letonija (1489), Hrvatska (1430) i Slovačka (1390), pokazuje istraživanje objavljeno na europa.eu.
Na dnu skale smrtnosti u Evropskoj uniji, zemlja sa rekordno najniskom stopom je Francuska (856 umrlih na 100.000 obolelih), nešto lošiju situaciju imaju zemlje poput Španije (873), Italije (901), Švedske (927) i Luksemburga (930).
Stopa smrtnosti u proseku iznosila je 1036 umrlih na 100.000 obolelih u EU tokom 2015. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.